حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ عَنْ رَجُلٍ عَنْ أَبِيهِ أَوْ عَنْ عَمِّهِ أَنَّهُ قَالَشَهِدْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِعَرَفَةَ فَسُئِلَ عَنْ الْعَقِيقَةِ فَقَالَ لَا أُحِبُّ الْعُقُوقَ وَلَكِنْ مَنْ وُلِدَ لَهُ وَلَدٌ فَأَحَبَّ أَنَّ يَنْسُكَ عَنْهُ فَلْيَفْعَلْ
Zayd ibn Aslam bir kishidan, u esa otasidan yoki amakisidan rivoyat qiladi. U aytdi: Men Arafotda Nabiy ﷺning huzurlarida hozir boʻldim. U zotdan aqiqa haqida soʻraldi. U zot: «Men uquqni (itoatsizlikni) yoqtirmayman. Lekin kimning farzandi tugʻilsa-yu, uning nomidan qurbonlik (nusk) qilishni istasa, qilaversin», dedilar.Зайд ибн Аслам бир кишидан, у эса отасидан ёки амакисидан ривоят қилади. У айтди: Мен Арафотда Набий ﷺнинг ҳузурларида ҳозир бўлдим. У зотдан ақиқа ҳақида сўралди. У зот: «Мен уқуқни (итоатсизликни) ёқтирмайман. Лекин кимнинг фарзанди туғилса-ю, унинг номидан қурбонлик (нуск) қилишни истаса, қилаверсин», дедилар.