حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ سُفْيَانَ قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ عَنْ أَبِي الضُّحَى عَنْ مَسْرُوقٍ عَنْ عَائِشَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ فِي رُكُوعِهِ سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ رَبِّ اغْفِرْ لِي يَتَأَوَّلُ الْقُرْآنَ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ rukuʼlarida «Subhonaka-llohumma robbano va bihamdik, robbigʻfirlii (Pokim Sen, ey Allohim, Robbimiz, va Senga hamd bilan (tasbeh aytaman); Robbim, meni magʻfirat qil)» (deb) koʻp aytar edilar — (bu bilan u zot) Qurʼonni taʼvil (ado) qilar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ рукуъларида «Субҳонака-ллоҳумма роббано ва биҳамдик, роббиғфирлии (Поким Сен, эй Аллоҳим, Роббимиз, ва Сенга ҳамд билан (тасбеҳ айтаман); Роббим, мени мағфират қил)» (деб) кўп айтар эдилар — (бу билан у зот) Қуръонни таъвил (адо) қилар эдилар.