حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُمَيْرٍ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي مُوسَى قَالَأَرْسَلَنِي مُدْرِكٌ أَوْ ابْنُ مُدْرِكٍ إِلَى عَائِشَةَ أَسْأَلُهَا عَنْ أَشْيَاءَ قَالَ فَأَتَيْتُهَا فَإِذَا هِيَ تُصَلِّي الضُّحَى فَقُلْتُ أَقْعُدُ حَتَّى تَفْرُغَ فَقَالُوا هَيْهَاتَ فَقُلْتُ لِآذِنِهَا كَيْفَ أَسْتَأْذِنُ عَلَيْهَا فَقَالَ قُلْ السَّلَامُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ السَّلَامُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللَّهِ الصَّالِحِينَ السَّلَامُ عَلَى أُمَّهَاتِ الْمُؤْمِنِينَ أَوْ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ قَالَ فَدَخَلْتُ عَلَيْهَا فَسَأَلْتُهَا فَقَالَتْ أَخُو عَازِبٍ نِعْمَ أَهْلُ الْبَيْتِ فَسَأَلْتُهَا عَنْ الْوِصَالِ فَقَالَتْ لَمَّا كَانَ يَوْمُ أُحُدٍ وَاصَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَصْحَابُهُ فَشَقَّ عَلَيْهِمْ فَلَمَّا رَأَوْا الْهِلَالَ أَخْبَرُوا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ لَوْ زَادَ لَزِدْتُ فَقِيلَ لَهُ إِنَّكَ تَفْعَلُ ذَاكَ أَوْ شَيْئًا نَحْوَهُ قَالَ إِنِّي لَسْتُ مِثْلَكُمْ إِنِّي أَبِيتُ يُطْعِمُنِي رَبِّي وَيَسْقِينِي وَسَأَلْتُهَا عَنْ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ فَقَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعَثَ رَجُلًا عَلَى الصَّدَقَةِ قَالَتْ فَجَاءَتْهُ عِنْدَ الظُّهْرِ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الظُّهْرَ وَشُغِلَ فِي قِسْمَتِهِ حَتَّى صَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ صَلَّاهَا وَقَالَتْ عَلَيْكُمْ بِقِيَامِ اللَّيْلِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ لَا يَدَعُهُ فَإِنْ
Abdulloh ibn Abu Muso aytadi: Meni Mudrik — yoki Ibn Mudrik — Oisha (roziyallohu anho)ning huzuriga baʼzi narsalarni soʻrash uchun yubordi. Men uning oldiga keldim, u chosht namozini oʻqiyotgan ekan. Men: «Tugatgunicha oʻtirib turaman», dedim. Ular: «Hali koʻp!» deyishdi. Men uning eshik ogʻasiga: «Undan qanday izn soʻrayman?» dedim. U: «Assalomu alayka ayyuhan-nabiyyu va rahmatullohi va barakotuh, assalomu alayna va alo ibodillahis-solihiyn, assalomu alo ummahatil-muʼminiyn — yoki Nabiy ﷺ ning zavjalariga — assalomu alaykum, degin», dedi. Men uning huzuriga kirib, undan soʻradim. U: «Ozibning ogʻasi — qanday yaxshi xonadon ahli!» dedi. Soʻng men undan visol (uzluksiz roʻza) haqida soʻradim. U: «Uhud kuni Rasululloh ﷺ va ashoblari visol tutdilar, bu ularga ogʻir keldi. Hilolni koʻrganlarida Nabiy ﷺ ga xabar berdilar. U zot: ‹Agar (oy) ziyoda boʻlganida, men ham ziyoda qilardim› dedilar. Unga: ‹Siz esa buni qilasiz-ku› yoki shunga oʻxshash bir soʻz aytildi. U zot: ‹Men sizlarga oʻxshamayman; men tunni Rabbim meni taomlantirib, sugʻorib turgan holda oʻtkazaman› dedilar», dedi. Men undan asrdan keyingi ikki rakaat haqida soʻradim. U: «Rasululloh ﷺ bir kishini sadaqa (yigʻish)ga yuborgan edilar. (Sadaqa) peshin paytida keldi, Rasululloh ﷺ peshinni oʻqidilar va uni taqsimlash bilan band boʻlib, asrni oʻqidilar, soʻng oʻsha (ikki rakaat)ni oʻqidilar», dedi. Va u: «Tun namozini lozim tutinglar, zero Rasululloh ﷺ uni tark etmas edilar. Agar…» dedi.Абдуллоҳ ибн Абу Мусо айтади: Мени Мудрик — ёки Ибн Мудрик — Оиша (розияллоҳу анҳо)нинг ҳузурига баъзи нарсаларни сўраш учун юборди. Мен унинг олдига келдим, у чошт намозини ўқиётган экан. Мен: «Тугатгунича ўтириб тураман», дедим. Улар: «Ҳали кўп!» дейишди. Мен унинг эшик оғасига: «Ундан қандай изн сўрайман?» дедим. У: «Ассалому алайка айюҳан-набийю ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳ, ассалому алайна ва ало ибодиллаҳис-солиҳийн, ассалому ало уммаҳатил-муъминийн — ёки Набий ﷺ нинг завжаларига — ассалому алайкум, дегин», деди. Мен унинг ҳузурига кириб, ундан сўрадим. У: «Озибнинг оғаси — қандай яхши хонадон аҳли!» деди. Сўнг мен ундан висол (узлуксиз рўза) ҳақида сўрадим. У: «Уҳуд куни Расулуллоҳ ﷺ ва ашоблари висол тутдилар, бу уларга оғир келди. Ҳилолни кўрганларида Набий ﷺ га хабар бердилар. У зот: ‹Агар (ой) зиёда бўлганида, мен ҳам зиёда қилардим› дедилар. Унга: ‹Сиз эса буни қиласиз-ку› ёки шунга ўхшаш бир сўз айтилди. У зот: ‹Мен сизларга ўхшамайман; мен тунни Раббим мени таомлантириб, суғориб турган ҳолда ўтказаман› дедилар», деди. Мен ундан асрдан кейинги икки ракаат ҳақида сўрадим. У: «Расулуллоҳ ﷺ бир кишини садақа (йиғиш)га юборган эдилар. (Садақа) пешин пайтида келди, Расулуллоҳ ﷺ пешинни ўқидилар ва уни тақсимлаш билан банд бўлиб, асрни ўқидилар, сўнг ўша (икки ракаат)ни ўқидилар», деди. Ва у: «Тун намозини лозим тутинглар, зеро Расулуллоҳ ﷺ уни тарк этмас эдилар. Агар…» деди.