حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ قَالَ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْأَقْمَرِ عَنْ أَبِي حُذَيْفَةَ رَجُلٍ مِنْ أَصْحَابِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْذَهَبْتُ أَحْكِي امْرَأَةً أَوْ رَجُلًا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا أُحِبُّ أَنْ حَكَيْتُ أَحَدًا وَأَنَّ لِي كَذَا وَكَذَا أَعْظَمَ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning huzurlarida bir ayolga yoki erkakka taqlid qilib koʻrsatmoqchi boʻldim. Shunda Rasululloh ﷺ: «Menga shuncha-shuncha ulugʻ (mol) berilsa ham, birovga taqlid qilishimni yoqtirmayman», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурларида бир аёлга ёки эркакка тақлид қилиб кўрсатмоқчи бўлдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Менга шунча-шунча улуғ (мол) берилса ҳам, бировга тақлид қилишимни ёқтирмайман», дедилар.