حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ عَنْ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْكَانَ رَسُولُ اللَّهِ يُصَلِّي مَا بَيْنَ أَنْ يَفْرُغَ مِنْ صَلَاةِ الْعِشَاءِ وَهِيَ الَّتِي تُسَمُّونَ أَوْ تَدْعُونَ الْعَتَمَةَ إِلَى الْفَجْرِ إِحْدَى عَشْرَةَ سَجْدَةً يُسَلِّمُ بَيْنَ كُلِّ سَجْدَتَيْنِ وَيُوتِرُ بِوَاحِدَةٍ وَيَسْجُدُ فِي سُبْحَتِهِ بِقَدْرِ مَا يَقْرَأُ أَحَدُكُمْ خَمْسِينَ آيَةً قَبْلَ أَنْ يَرْفَعَ رَأْسَهُ فَإِذَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ بِالْأُولَى مِنْ صَلَاةِ الصُّبْحِ رَكَعَ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ ثُمَّ اضْطَجَعَ عَلَى شِقِّهِ الْأَيْمَنِ فَيَأْتِيهِ الْمُؤَذِّنُ فَيَخْرُجُ مَعَهُ
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: Rasululloh ﷺ xufton namozidan — uni sizlar atama deb ataysizlar — chiqqanlaridan tortib to bomdodgacha oʻn bir rakaat oʻqir, har ikki rakaat orasida salom berar va bitta (rakaat) bilan vitr qilar edilar. Nafl (namoz)laridagi sajdada boshlarini koʻtarishdan oldin biringiz ellik oyat oʻqiydigan qadar (turar) edilar. Muazzin bomdod namozining birinchi (azoni)dan jim boʻlganida, ikki yengil rakaat oʻqir, soʻng oʻng yonboshlariga yotar edilar. Keyin muazzin oldilariga kelar va u bilan birga (namozga) chiqar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: Расулуллоҳ ﷺ хуфтон намозидан — уни сизлар атама деб атайсизлар — чиққанларидан тортиб то бомдодгача ўн бир ракаат ўқир, ҳар икки ракаат орасида салом берар ва битта (ракаат) билан витр қилар эдилар. Нафл (намоз)ларидаги саждада бошларини кўтаришдан олдин бирингиз эллик оят ўқийдиган қадар (турар) эдилар. Муаззин бомдод намозининг биринчи (азони)дан жим бўлганида, икки енгил ракаат ўқир, сўнг ўнг ёнбошларига ётар эдилар. Кейин муаззин олдиларига келар ва у билан бирга (намозга) чиқар эдилар.