قَالَ الزُّهْرِيُّ فَأَخْبَرَنِي حَمْزَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ عَائِشَةَلَمَّا دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْتِي قَالَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ رَقِيقٌ إِذَا قَرَأَ الْقُرْآنَ لَا يَمْلِكُ دَمْعَهُ فَلَوْ أَمَرْتَ غَيْرَ أَبِي بَكْرٍ قَالَتْ وَاللَّهِ مَا بِي إِلَّا كَرَاهِيَةُ أَنْ يَتَشَاءَمَ النَّاسُ بِأَوَّلِ مَنْ يَقُومُ فِي مَقَامِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَتْ فَرَاجَعْتُهُ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلَاثًا فَقَالَ لِيُصَلِّ بِالنَّاسِ أَبُو بَكْرٍ فَإِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ mening uyimga kirganlarida: «Abu Bakrga buyuringlar, odamlarga (imom boʻlib) namoz oʻqib bersin», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, Abu Bakr koʻngli yumshoq kishi, Qurʼon oʻqisa, koʻz yoshini tutib turolmaydi; Abu Bakrdan boshqaga buyursangiz (boʻlmasmi)», dedim. Vallohi, mening (bu soʻzimga) faqat odamlar Rasululloh ﷺ ning oʻrnida birinchi turadigan kishidan shumlanishini yoqtirmasligimdan boshqa narsa sabab boʻlmagan edi. Men u zotga ikki yoki uch marta qaytib murojaat qildim. Shunda u zot: «Abu Bakr odamlarga namoz oʻqib bersin. Albatta, sizlar Yusufning (huzuridagi) ayollarisiz», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менинг уйимга кирганларида: «Абу Бакрга буюринглар, одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиб берсин», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, Абу Бакр кўнгли юмшоқ киши, Қуръон ўқиса, кўз ёшини тутиб туролмайди; Абу Бакрдан бошқага буюрсангиз (бўлмасми)», дедим. Валлоҳи, менинг (бу сўзимга) фақат одамлар Расулуллоҳ ﷺ нинг ўрнида биринчи турадиган кишидан шумланишини ёқтирмаслигимдан бошқа нарса сабаб бўлмаган эди. Мен у зотга икки ёки уч марта қайтиб мурожаат қилдим. Шунда у зот: «Абу Бакр одамларга намоз ўқиб берсин. Албатта, сизлар Юсуфнинг (ҳузуридаги) аёлларисиз», дедилар.