حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ خَالِدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَخِيهِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنِ الْقَاسِمِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْسُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الرَّجُلِ يَجِدُ الْبَلَلَ وَلَا يَذْكُرُ احْتِلَامًا قَالَ يَغْتَسِلُ وَعَنْ الرَّجُلِ يَرَى أَنَّهُ قَدْ احْتَلَمَ وَلَا يَرَى بَلَلًا قَالَ لَا غُسْلَ عَلَيْهِ فَقَالَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ هَلْ عَلَى الْمَرْأَةِ تَرَى ذَلِكَ شَيْءٌ قَالَ نَعَمْ إِنَّمَا النِّسَاءُ شَقَائِقُ الرِّجَالِ
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: Rasululloh ﷺdan hoʻllik topgan, ammo ehtilom (boʻlganini) eslamagan kishi haqida soʻralganda, u zot: «U gʻusl qilsin», dedilar. Ehtilom koʻrganini eslagan, ammo hoʻllik topmagan kishi haqida (soʻralganda): «Unga gʻusl (lozim) emas», dedilar. Shunda Umm Sulaym: «Ayol shuni koʻrsa, unga biror narsa (lozim) boʻladimi?» dedi. U zot: «Ha; ayollar — erkaklarning (xuddi) egizak (juftlari)dir», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: Расулуллоҳ ﷺдан ҳўллик топган, аммо эҳтилом (бўлганини) эсламаган киши ҳақида сўралганда, у зот: «У ғусл қилсин», дедилар. Эҳтилом кўрганини эслаган, аммо ҳўллик топмаган киши ҳақида (сўралганда): «Унга ғусл (лозим) эмас», дедилар. Шунда Умм Сулайм: «Аёл шуни кўрса, унга бирор нарса (лозим) бўладими?» деди. У зот: «Ҳа; аёллар — эркакларнинг (худди) эгизак (жуфтлари)дир», дедилар.