وَعَنْ أَنَسٍ; { أَنَّ عُمَرَ - رضى الله عنه - كَانَ إِذَا قَحِطُوا يَسْتَسْقِي بِالْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ اَلْمُطَّلِبِ. وَقَالَ: اَللَّهُمَّ إِنَّا كُنَّا نَسْتَسْقِي إِلَيْكَ بِنَبِيِّنَا فَتَسْقِينَا, وَإِنَّا نَتَوَسَّلُ إِلَيْكَ بِعَمِّ نَبِيِّنَا فَاسْقِنَا، فَيُسْقَوْنَ } رَوَاهُ اَلْبُخَارِيُّ 1 . 1 - صحيح. رواه البخاري (1010).
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Umar (roziyallohu anhu) qurgʻoqchilik boʻlganda Abbos ibn Abdulmuttalib (vositasi) bilan yomgʻir soʻrar va: «Allohim, biz Sendan Nabiyimiz bilan yomgʻir soʻrar edik, Sen bizga yomgʻir berarding; endi Nabiyimizning amakisi bilan Senga tavassul qilamiz, bizga yomgʻir bergin», der edi. Bas, ularga yomgʻir yogʻdirilar edi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Умар (розияллоҳу анҳу) қурғоқчилик бўлганда Аббос ибн Абдулмутталиб (воситаси) билан ёмғир сўрар ва: «Аллоҳим, биз Сендан Набийимиз билан ёмғир сўрар эдик, Сен бизга ёмғир берардинг; энди Набийимизнинг амакиси билан Сенга тавассул қиламиз, бизга ёмғир бергин», дер эди. Бас, уларга ёмғир ёғдирилар эди.