حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَفَرٍ مِنْ قَوْمِي فَأَقَمْنَا عِنْدَهُ عِشْرِينَ لَيْلَةً، وَكَانَ رَحِيمًا رَفِيقًا، فَلَمَّا رَأَى شَوْقَنَا إِلَى أَهَالِينَا قَالَ " ارْجِعُوا فَكُونُوا فِيهِمْ وَعَلِّمُوهُمْ وَصَلُّوا، فَإِذَا حَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَلْيُؤَذِّنْ لَكُمْ أَحَدُكُمْ وَلْيَؤُمَّكُمْ أَكْبَرُكُمْ ".
Molik ibn Huvayris (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men qabilamdan baʼzi kishilar bilan Paygʻambar ﷺ ning oldiga keldim va u zot bilan yigirma kecha qoldim. U zot bizga mehribon va rahmdil edilar. U zot bizning oilamizga sogʻinganimizni sezgach, bizga: «(Uylaringizga) qaytinglar va oilalaringiz bilan boʻlinglar, ularga dinni oʻrgatinglar, namoz oʻqinglar; namoz vaqti kirsa, biringiz azon aytsin va eng kattangiz imomlik qilsin», — dedilar.Молик ибн Ҳувайрис (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен қабиламдан баъзи кишилар билан Пайғамбар ﷺ нинг олдига келдим ва у зот билан йигирма кеча қолдим. У зот бизга меҳрибон ва раҳмдил эдилар. У зот бизнинг оиламизга соғинганимизни сезгач, бизга: «(Уйларингизга) қайтинглар ва оилаларингиз билан бўлинглар, уларга динни ўргатинглар, намоз ўқинглар; намоз вақти кирса, бирингиз азон айцин ва энг каттангиз имомлик қилсин», — дедилар.