حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي ثُمَامَةُ، أَنَّ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ كَتَبَ لَهُ فَرِيضَةَ الصَّدَقَةِ الَّتِي أَمَرَ اللَّهُ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم " مَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ مِنَ الإِبِلِ صَدَقَةُ الْجَذَعَةِ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ جَذَعَةٌ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا، وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ الْحِقَّةُ وَعِنْدَهُ الْجَذَعَةُ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْجَذَعَةُ، وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ، وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ بِنْتُ لَبُونٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ بِنْتُ لَبُونٍ، وَيُعْطِي شَاتَيْنِ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ بِنْتَ لَبُونٍ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ بِنْتَ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ بِنْتُ مَخَاضٍ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ بِنْتُ مَخَاضٍ وَيُعْطِي مَعَهَا عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ ".
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Bakr menga — Alloh oʻz Rasuliga rioya qilishni buyurgan zakot haqida — yozdi: kimga oʻz tuyalaridan zakot sifatida ‹jazaʼa› (toʻrt yashar urgʻochi tuya) (berishi) lozim boʻlib, unda u boʻlmasa, lekin ‹hiqqa› (uch yashar urgʻochi tuya) boʻlsa, oʻsha hiqqa — agar topilsa — ikki qoʻy yoki yigirma dirham bilan birga undan qabul qilinadi; kimga zakot sifatida ‹hiqqa› (berishi) lozim boʻlib, unda hiqqa boʻlmasa, lekin ‹jazaʼa› boʻlsa, jazaʼa undan qabul qilinadi va zakot yigʻuvchi unga yigirma dirham yoki ikki qoʻy qaytarib beradi; kimga zakot sifatida ‹hiqqa› (berishi) lozim boʻlib, unda u boʻlmasa, lekin ‹bint labun› (ikki yashar urgʻochi tuya) boʻlsa, u ikki qoʻy yoki yigirma dirham bilan birga undan qabul qilinadi; kimga ‹bint labun› (berishi) lozim boʻlib, unda ‹hiqqa› boʻlsa, oʻsha hiqqa undan qabul qilinadi va zakot yigʻuvchi unga yigirma dirham yoki ikki qoʻy qaytarib beradi; kimga ‹bint labun› (berishi) lozim boʻlib, unda u boʻlmasa, lekin ‹bint mahod› (bir yashar urgʻochi tuya) boʻlsa, oʻsha bint mahod yigirma dirham yoki ikki qoʻy bilan birga undan qabul qilinadi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Бакр менга — Аллоҳ ўз Расулига риоя қилишни буюрган закот ҳақида — ёзди: кимга ўз туяларидан закот сифатида ‹жазаъа› (тўрт яшар урғочи туя) (бериши) лозим бўлиб, унда у бўлмаса, лекин ‹ҳиққа› (уч яшар урғочи туя) бўлса, ўша ҳиққа — агар топилса — икки қўй ёки йигирма дирҳам билан бирга ундан қабул қилинади; кимга закот сифатида ‹ҳиққа› (бериши) лозим бўлиб, унда ҳиққа бўлмаса, лекин ‹жазаъа› бўлса, жазаъа ундан қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки икки қўй қайтариб беради; кимга закот сифатида ‹ҳиққа› (бериши) лозим бўлиб, унда у бўлмаса, лекин ‹бинт лабун› (икки яшар урғочи туя) бўлса, у икки қўй ёки йигирма дирҳам билан бирга ундан қабул қилинади; кимга ‹бинт лабун› (бериши) лозим бўлиб, унда ‹ҳиққа› бўлса, ўша ҳиққа ундан қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки икки қўй қайтариб беради; кимга ‹бинт лабун› (бериши) лозим бўлиб, унда у бўлмаса, лекин ‹бинт маҳод› (бир яшар урғочи туя) бўлса, ўша бинт маҳод йигирма дирҳам ёки икки қўй билан бирга ундан қабул қилинади.