حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ شَهِدْتُ عُثْمَانَ وَعَلِيًّا ـ رضى الله عنهما ـ وَعُثْمَانُ يَنْهَى عَنِ الْمُتْعَةِ وَأَنْ يُجْمَعَ بَيْنَهُمَا. فَلَمَّا رَأَى عَلِيٌّ، أَهَلَّ بِهِمَا لَبَّيْكَ بِعُمْرَةٍ وَحَجَّةٍ قَالَ مَا كُنْتُ لأَدَعَ سُنَّةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ أَحَدٍ.
Marvon ibn Hakam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Men Usmon va Alini koʻrdim. Usmon odamlarni Tamatuʼ haji va Qiron haji (haj va umrani birga)dan qaytarar edi; Ali buni (Usmonning bu ishini) koʻrganda, haj va umra (ikkalasi) uchun birga ehrom bogʻlab: «Umra va haj uchun labbayk», — dedi va: «Men birovning soʻzi uchun Paygʻambar ﷺ ning sunnatini tark etmayman», — dedi.Марвон ибн Ҳакам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Мен Усмон ва Алини кўрдим. Усмон одамларни Таматуъ ҳажи ва Қирон ҳажи (ҳаж ва умрани бирга)дан қайтарар эди; Али буни (Усмоннинг бу ишини) кўрганда, ҳаж ва умра (иккаласи) учун бирга эҳром боғлаб: «Умра ва ҳаж учун лаббайк», — деди ва: «Мен бировнинг сўзи учун Пайғамбар ﷺ нинг суннатини тарк этмайман», — деди.