حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا أَبُو ضَمْرَةَ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ نَافِعٍ، قَالَ أَرَادَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ الْحَجَّ عَامَ حَجَّةِ الْحَرُورِيَّةِ فِي عَهْدِ ابْنِ الزُّبَيْرِ ـ رضى الله عنهما ـ فَقِيلَ لَهُ إِنَّ النَّاسَ كَائِنٌ بَيْنَهُمْ قِتَالٌ، وَنَخَافُ أَنْ يَصُدُّوكَ. فَقَالَ [quran sura="33" aya_start="21" aya_end="21"]{لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ} إِذًا أَصْنَعَ كَمَا صَنَعَ، أُشْهِدُكُمْ أَنِّي أَوْجَبْتُ عُمْرَةً. حَتَّى كَانَ بِظَاهِرِ الْبَيْدَاءِ قَالَ مَا شَأْنُ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ إِلاَّ وَاحِدٌ، أُشْهِدُكُمْ أَنِّي جَمَعْتُ حَجَّةً مَعَ عُمْرَةٍ. وَأَهْدَى هَدْيًا مُقَلَّدًا اشْتَرَاهُ حَتَّى قَدِمَ، فَطَافَ بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا، وَلَمْ يَزِدْ عَلَى ذَلِكَ، وَلَمْ يَحْلِلْ مِنْ شَىْءٍ حَرُمَ مِنْهُ حَتَّى يَوْمِ النَّحْرِ، فَحَلَقَ وَنَحَرَ وَرَأَى أَنْ قَدْ قَضَى طَوَافَهُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ بِطَوَافِهِ الأَوَّلِ، ثُمَّ قَالَ كَذَلِكَ صَنَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Nofiʼ (Ibn Umardan) rivoyat qiladi: Ibn Umar — Ibn Zubayr (hukmronligi) davrida, Haruriya haji yilida — haj qilishni niyat qildi. Baʼzi odamlar unga: «Odamlar orasida jang chiqishi ehtimoli katta va biz ularning seni (hajdan) toʻsib qoʻyishidan qoʻrqamiz», — dedi. U: «Albatta, Allohning Rasuli ﷺ da siz uchun goʻzal namuna bor. (Unday boʻlsa,) men ham u zot qilganidek qilar edim. Men sizlarni guvoh qilamanki, men umrani qilishni niyat qildim», — deb javob berdi. U Baydoʼga yetganda: «Haj va umraning shartlari bir xil. Men sizlarni guvoh qilamanki, men haj bilan birga umrani ham qilishni niyat qildim», — dedi. Shundan keyin u — (yoʻlda) sotib olgan — garlandlangan Hadiyini (Makkaga) olib bordi. U (Makkaga) yetib kelganda, Kaʼba va Safo (hamda Marva) tavofini qildi va bundan ortiq (boshqa narsa) qilmadi. U — Nahr kuni (qurbonlik)gacha — muhrimga taqiqlangan narsalarni oʻziga halol qilmadi; oʻshanda u boshini oldirdi, (Hadiyini) soʻydi va birinchi tavofini (Safo bilan Marva orasidagini) — haj hamda umra (ikkalasi) uchun (saʼy sifatida) yetarli deb — hisobladi. Soʻng u: «Paygʻambar ﷺ shunday qilar edilar», — dedi.Нофиъ (Ибн Умардан) ривоят қилади: Ибн Умар — Ибн Зубайр (ҳукмронлиги) даврида, Ҳарурия ҳажи йилида — ҳаж қилишни ният қилди. Баъзи одамлар унга: «Одамлар орасида жанг чиқиши эҳтимоли катта ва биз уларнинг сени (ҳаждан) тўсиб қўйишидан қўрқамиз», — деди. У: «Албатта, Аллоҳнинг Расули ﷺ да сиз учун гўзал намуна бор. (Ундай бўлса,) мен ҳам у зот қилганидек қилар эдим. Мен сизларни гувоҳ қиламанки, мен умрани қилишни ният қилдим», — деб жавоб берди. У Байдўга етганда: «Ҳаж ва умранинг шартлари бир хил. Мен сизларни гувоҳ қиламанки, мен ҳаж билан бирга умрани ҳам қилишни ният қилдим», — деди. Шундан кейин у — (йўлда) сотиб олган — гарландланган Ҳадийини (Маккага) олиб борди. У (Маккага) етиб келганда, Каъба ва Сафо (ҳамда Марва) тавофини қилди ва бундан ортиқ (бошқа нарса) қилмади. У — Наҳр куни (қурбонлик)гача — муҳримга тақиқланган нарсаларни ўзига ҳалол қилмади; ўшанда у бошини олдирди, (Ҳадийини) сўйди ва биринчи тавофини (Сафо билан Марва орасидагини) — ҳаж ҳамда умра (иккаласи) учун (саъй сифатида) етарли деб — ҳисоблади. Сўнг у: «Пайғамбар ﷺ шундай қилар эдилар», — деди.