حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي السُّوقِ، فَقَالَ رَجُلٌ يَا أَبَا الْقَاسِمِ. فَالْتَفَتَ إِلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّمَا دَعَوْتُ هَذَا. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " سَمُّوا بِاسْمِي، وَلاَ تَكَنَّوْا بِكُنْيَتِي ".
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ bozorda ekanlarida, kimdir: «Ey Abulqosim!» — deb (chaqirdi). Paygʻambar ﷺ unga oʻgirildilar. U kishi: «Men buni (yaʼni boshqa bir kishini) chaqirdim», — dedi. Paygʻambar ﷺ: «(Oʻz farzandlaringizni) mening ismim bilan atanglar, lekin mening kunyam bilan (yaʼni Abulqosim deb) atamanglar», — dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ бозорда эканларида, кимдир: «Эй Абулқосим!» — деб (чақирди). Пайғамбар ﷺ унга ўгирилдилар. У киши: «Мен буни (яъни бошқа бир кишини) чақирдим», — деди. Пайғамбар ﷺ: «(Ўз фарзандларингизни) менинг исмим билан атанглар, лекин менинг куням билан (яъни Абулқосим деб) атаманглар», — дедилар.