حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ آمُرَ بِالصَّلاَةِ فَتُقَامَ ثُمَّ أُخَالِفَ إِلَى مَنَازِلِ قَوْمٍ لاَ يَشْهَدُونَ الصَّلاَةَ فَأُحَرِّقَ عَلَيْهِمْ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Shubhasiz, men — biror kishiga (jamoat) namoz(i) iqomasini aytishni buyurishni, soʻng — namozga kelmaydigan kishilarning uylariga borib, ularning uylarini ular ustida yoqib yuborishni — niyat qildim», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Шубҳасиз, мен — бирор кишига (жамоат) намоз(и) иқомасини айтишни буюришни, сўнг — намозга келмайдиган кишиларнинг уйларига бориб, уларнинг уйларини улар устида ёқиб юборишни — ният қилдим», — дедилар.