حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَكَمِ الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِذِي الْحُلَيْفَةِ فَأَصَابَ النَّاسَ جُوعٌ فَأَصَابُوا إِبِلاً وَغَنَمًا. قَالَ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي أُخْرَيَاتِ الْقَوْمِ فَعَجِلُوا وَذَبَحُوا وَنَصَبُوا الْقُدُورَ، فَأَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِالْقُدُورِ فَأُكْفِئَتْ، ثُمَّ قَسَمَ فَعَدَلَ عَشْرَةً مِنَ الْغَنَمِ بِبَعِيرٍ فَنَدَّ مِنْهَا بَعِيرٌ، فَطَلَبُوهُ فَأَعْيَاهُمْ، وَكَانَ فِي الْقَوْمِ خَيْلٌ يَسِيرَةٌ فَأَهْوَى رَجُلٌ مِنْهُمْ بِسَهْمٍ فَحَبَسَهُ اللَّهُ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ لِهَذِهِ الْبَهَائِمِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ فَمَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا فَاصْنَعُوا بِهِ هَكَذَا ". فَقَالَ جَدِّي إِنَّا نَرْجُو ـ أَوْ نَخَافُ ـ الْعَدُوَّ غَدًا، وَلَيْسَتْ مَعَنَا مُدًى أَفَنَذْبَحُ بِالْقَصَبِ. قَالَ " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ، فَكُلُوهُ، لَيْسَ السِّنَّ وَالظُّفُرَ، وَسَأُحَدِّثُكُمْ عَنْ ذَلِكَ، أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ وَأَمَّا الظُّفُرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ ".
Aboya ibn Rifoa ibn Rofeʼ ibn Xadij (bobosidan) rivoyat qiladi: Bobom (Rofeʼ): «Biz Zulhulayfada Paygʻambar ﷺ bilan birga edik. Odamlar ochiqdi va baʼzi tuyalar hamda qoʻylarni (oʻlja sifatida) qoʻlga kiritdi. Paygʻambar ﷺ odamlarning orqasida edilar. Ular shoshilib, hayvonlarni soʻydi, ularning goʻshtini qozonlarga soldi va uni pishira boshladi. (Paygʻambar ﷺ kelganda) u zot qozonlarni agʻdarishni buyurdi, soʻng — oʻn qoʻy bir tuyaga teng (deb hisoblab) — hayvonlarni (oʻljani) taqsimladi. Tuyalardan biri qochdi va odamlar — to charchaguncha — uning orqasidan yugurdi. Oʻsha paytda otlar kam edi. Bir kishi tuyaga bir oʻq otdi va Alloh uni (tuyani) oʻsha (oʻq) bilan toʻxtatdi. Paygʻambar ﷺ: ‹Bu hayvonlardan baʼzilari — yovvoyi hayvonlardek(dir); bas, agar bulardan birini (nazoratdan) chiqarib yuborsangiz, uni shu tarzda (yaʼni oʻq otib) toʻxtatinglar›, — dedilar». (Hayvonlarni askarlar orasida taqsimlashdan oldin) bobom: «Biz kelajakda dushmanlarga duch kelishimiz va (bizda) pichoq boʻlmasligi mumkin; biz hayvonlarni qamish (qarsildoq) bilan soʻysak boʻladimi?» — dedi. Paygʻambar ﷺ: ‹Qonni oqizadigan har qanday (narsa)ni ishlat va — ularni soʻyganda Allohning nomi aytilgan boʻlsa — hayvonlarni yenglar. (Lekin) tish yoki tirnoq bilan soʻymanglar; va men sizlarga sababini aytaman: chunki tish — suyak(dir) (yaxshi kesmaydi) va tirnoq — habashiylarning (kofirlarning, biz taqlid qilmasligimiz lozim boʻlgan xalqning) asbobi(dir)›, — dedilar», — dedi.Абоя ибн Рифоа ибн Рофеъ ибн Хадиж (бобосидан) ривоят қилади: Бобом (Рофеъ): «Биз Зулҳулайфада Пайғамбар ﷺ билан бирга эдик. Одамлар очиқди ва баъзи туялар ҳамда қўйларни (ўлжа сифатида) қўлга киритди. Пайғамбар ﷺ одамларнинг орқасида эдилар. Улар шошилиб, ҳайвонларни сўйди, уларнинг гўштини қозонларга солди ва уни пишира бошлади. (Пайғамбар ﷺ келганда) у зот қозонларни ағдаришни буюрди, сўнг — ўн қўй бир туяга тенг (деб ҳисоблаб) — ҳайвонларни (ўлжани) тақсимлади. Туялардан бири қочди ва одамлар — то чарчагунча — унинг орқасидан югурди. Ўша пайтда отлар кам эди. Бир киши туяга бир ўқ отди ва Аллоҳ уни (туяни) ўша (ўқ) билан тўхтатди. Пайғамбар ﷺ: ‹Бу ҳайвонлардан баъзилари — ёввойи ҳайвонлардек(дир); бас, агар булардан бирини (назоратдан) чиқариб юборсангиз, уни шу тарзда (яъни ўқ отиб) тўхтатинглар›, — дедилар». (Ҳайвонларни аскарлар орасида тақсимлашдан олдин) бобом: «Биз келажакда душманларга дуч келишимиз ва (бизда) пичоқ бўлмаслиги мумкин; биз ҳайвонларни қамиш (қарсилдоқ) билан сўйсак бўладими?» — деди. Пайғамбар ﷺ: ‹Қонни оқизадиган ҳар қандай (нарса)ни ишлат ва — уларни сўйганда Аллоҳнинг номи айтилган бўлса — ҳайвонларни енглар. (Лекин) тиш ёки тирноқ билан сўйманглар; ва мен сизларга сабабини айтаман: чунки тиш — суяк(дир) (яхши кесмайди) ва тирноқ — ҳабашийларнинг (кофирларнинг, биз тақлид қилмаслигимиз лозим бўлган халқнинг) асбоби(дир)›, — дедилар», — деди.