حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ أَصَبْنَا غَنَمًا لِلْعَدُوِّ فَانْتَهَبْنَاهَا فَنَصَبْنَا قُدُورَنَا فَمَرَّ النَّبِيُّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ بِالْقُدُورِ فَأَمَرَ بِهَا فَأُكْفِئَتْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ النُّهْبَةَ لاَ تَحِلُّ " .
Saʼlaba ibn al-Hakam (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz dushmanning bir necha qoʻyini qoʻlga kiritib, ularni talon-toroj qildik va qozonlarimizni oʻtga qoʻydik. Nabiy ﷺ qozonlar yonidan oʻtib qolib, ularni agʻdarib tashlashga buyurdilar. Soʻng: «Albatta, talon-toroj mol halol boʻlmaydi», dedilar.Саълаба ибн ал-Ҳакам (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз душманнинг бир неча қўйини қўлга киритиб, уларни талон-торож қилдик ва қозонларимизни ўтга қўйдик. Набий ﷺ қозонлар ёнидан ўтиб қолиб, уларни ағдариб ташлашга буюрдилар. Сўнг: «Албатта, талон-торож мол ҳалол бўлмайди», дедилар.