حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، قَالَ حَدَّثَنِي الشَّعْبِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ النُّعْمَانَ بْنَ بَشِيرٍ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَثَلُ الْمُدْهِنِ فِي حُدُودِ اللَّهِ وَالْوَاقِعِ فِيهَا مَثَلُ قَوْمٍ اسْتَهَمُوا سَفِينَةً، فَصَارَ بَعْضُهُمْ فِي أَسْفَلِهَا وَصَارَ بَعْضُهُمْ فِي أَعْلاَهَا، فَكَانَ الَّذِي فِي أَسْفَلِهَا يَمُرُّونَ بِالْمَاءِ عَلَى الَّذِينَ فِي أَعْلاَهَا، فَتَأَذَّوْا بِهِ، فَأَخَذَ فَأْسًا، فَجَعَلَ يَنْقُرُ أَسْفَلَ السَّفِينَةِ، فَأَتَوْهُ فَقَالُوا مَا لَكَ قَالَ تَأَذَّيْتُمْ بِي، وَلاَ بُدَّ لِي مِنَ الْمَاءِ، فَإِنْ أَخَذُوا عَلَى يَدَيْهِ أَنْجَوْهُ وَنَجَّوْا أَنْفُسَهُمْ، وَإِنْ تَرَكُوهُ أَهْلَكُوهُ وَأَهْلَكُوا أَنْفُسَهُمْ ".
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Allohning buyruq va cheklovlariga rioya qiladigan (kishi)ning — Allohning cheklovlarini buzadiganga nisbatan — misoli — bir kemada oʻz oʻrinlari uchun qurʼa (chek) tashlagan kishilarning misoli(dek): ulardan baʼzilari (kemaning) yuqori qismidan, boshqalari esa quyi qismidan joy oldi. Quyidagilar suvga (muhtoj boʻlib), yuqoridagilarning yonidan oʻtishga (majbur boʻlar) edi va bu yuqoridagilarga tashvish berar edi. Ulardan biri (quyidagilardan) bir bolta olib, kemaning tubini tesha boshladi. Yuqoridagilar kelib, undan: ‹Senga nima boʻldi?› — deb soʻradi. U: ‹Mening (yuqoriga chiqishim) sizlarga koʻp tashvish berdi va men suv olishim (kerak)›, — dedi. Endi, agar ular uni (bundan) toʻssa, ular uni (ham), oʻzlarini (ham) qutqaradi; lekin agar ular uni (xohlaganini qilishga) qoʻysa, ular uni (ham), oʻzlarini (ham) halok qiladi», — dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳнинг буйруқ ва чекловларига риоя қиладиган (киши)нинг — Аллоҳнинг чекловларини бузадиганга нисбатан — мисоли — бир кемада ўз ўринлари учун қуръа (чек) ташлаган кишиларнинг мисоли(дек): улардан баъзилари (кеманинг) юқори қисмидан, бошқалари эса қуйи қисмидан жой олди. Қуйидагилар сувга (муҳтож бўлиб), юқоридагиларнинг ёнидан ўтишга (мажбур бўлар) эди ва бу юқоридагиларга ташвиш берар эди. Улардан бири (қуйидагилардан) бир болта олиб, кеманинг тубини теша бошлади. Юқоридагилар келиб, ундан: ‹Сенга нима бўлди?› — деб сўради. У: ‹Менинг (юқорига чиқишим) сизларга кўп ташвиш берди ва мен сув олишим (керак)›, — деди. Энди, агар улар уни (бундан) тўсса, улар уни (ҳам), ўзларини (ҳам) қутқаради; лекин агар улар уни (хоҳлаганини қилишга) қўйса, улар уни (ҳам), ўзларини (ҳам) ҳалок қилади», — дедилар.