حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي خَارِجَةُ بْنُ زَيْدٍ الأَنْصَارِيُّ، أَنَّ أُمَّ الْعَلاَءِ، امْرَأَةً مِنْ نِسَائِهِمْ قَدْ بَايَعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ مَظْعُونٍ طَارَ لَهُ سَهْمُهُ فِي السُّكْنَى حِينَ أَقْرَعَتِ الأَنْصَارُ سُكْنَى الْمُهَاجِرِينَ. قَالَتْ أُمُّ الْعَلاَءِ فَسَكَنَ عِنْدَنَا عُثْمَانُ بْنُ مَظْعُونٍ، فَاشْتَكَى، فَمَرَّضْنَاهُ حَتَّى إِذَا تُوُفِّيَ وَجَعَلْنَاهُ فِي ثِيَابِهِ دَخَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ أَبَا السَّائِبِ، فَشَهَادَتِي عَلَيْكَ لَقَدْ أَكْرَمَكَ اللَّهُ. فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَمَا يُدْرِيكِ أَنَّ اللَّهَ أَكْرَمَهُ ". فَقُلْتُ لاَ أَدْرِي بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا عُثْمَانُ فَقَدْ جَاءَهُ ـ وَاللَّهِ ـ الْيَقِينُ وَإِنِّي لأَرْجُو لَهُ الْخَيْرَ، وَاللَّهِ مَا أَدْرِي وَأَنَا رَسُولُ اللَّهِ مَا يُفْعَلُ بِي ". قَالَتْ فَوَاللَّهِ لاَ أُزَكِّي أَحَدًا بَعْدَهُ أَبَدًا، وَأَحْزَنَنِي ذَلِكَ قَالَتْ فَنِمْتُ فَأُرِيتُ لِعُثْمَانَ عَيْنًا تَجْرِي، فَجِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ " ذَلِكَ عَمَلُهُ ".
Ummu Alo (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Ansorlar — qaysi muhojir qaysi ansoriy bilan (birga) yashashi haqida — qurʼa (chek) tashlaganda, Usmon ibn Mazʼunning nomi (ularning ulushiga) chiqdi. Ummu Alo qoʻshdi: «Usmon biz bilan (birga) qoldi va u kasal boʻlganda biz unga qaradik (parvarish qildik), lekin u vafot etdi. Biz uni oʻz kiyimlariga kafanladi va Allohning Rasuli ﷺ bizning uyimizga keldi. Men (marhum Usmonga qarab): ‹Ey Abu Soib! Alloh senga rahm qilsin. Men — Alloh seni mukofotladi (rohatga sazovor qildi), deb — guvohlik beraman›, — dedim. Paygʻambar ﷺ menga: ‹Sen — Alloh uni mukofotladi, deb — qaerdan bilasan?› — dedi. Men: ‹Bilmayman, yo Rasululloh. Ota-onam sizga fido boʻlsin!› — dedim. Allohning Rasuli ﷺ: ‹Usmonga kelsak, Allohga qasamki, u vafot etdi va men unga — har bir yaxshilikni — chindan tilayman; lekin, Allohga qasamki, men — Allohning Rasuli boʻlsam ham — oʻzimga nima qilinishini bilmayman›, — dedilar. Ummu Alo qoʻshdi: ‹Allohga qasamki, men undan keyin hech kimning taqvosini (pokligini) tasdiqlamayman›. Allohning Rasuli ﷺ aytgan (narsa) meni gʻamgin qildi». Ummu Alo yana: «Bir marta men uxlab, tushimda Usmon uchun oqayotgan bir buloqni koʻrdim. Bas, men Allohning Rasuli ﷺ ning oldiga borib, unga bu haqda aytdim. U zot: ‹Bu — uning amallari(dir)›, — dedi», — dedi.Умму Ало (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Ансорлар — қайси муҳожир қайси ансорий билан (бирга) яшаши ҳақида — қуръа (чек) ташлаганда, Усмон ибн Мазъуннинг номи (уларнинг улушига) чиқди. Умму Ало қўшди: «Усмон биз билан (бирга) қолди ва у касал бўлганда биз унга қарадик (парвариш қилдик), лекин у вафот этди. Биз уни ўз кийимларига кафанлади ва Аллоҳнинг Расули ﷺ бизнинг уйимизга келди. Мен (марҳум Усмонга қараб): ‹Эй Абу Соиб! Аллоҳ сенга раҳм қилсин. Мен — Аллоҳ сени мукофотлади (роҳатга сазовор қилди), деб — гувоҳлик бераман›, — дедим. Пайғамбар ﷺ менга: ‹Сен — Аллоҳ уни мукофотлади, деб — қаэрдан биласан?› — деди. Мен: ‹Билмайман, ё Расулуллоҳ. Ота-онам сизга фидо бўлсин!› — дедим. Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Усмонга келсак, Аллоҳга қасамки, у вафот этди ва мен унга — ҳар бир яхшиликни — чиндан тилайман; лекин, Аллоҳга қасамки, мен — Аллоҳнинг Расули бўлсам ҳам — ўзимга нима қилинишини билмайман›, — дедилар. Умму Ало қўшди: ‹Аллоҳга қасамки, мен ундан кейин ҳеч кимнинг тақвосини (поклигини) тасдиқламайман›. Аллоҳнинг Расули ﷺ айтган (нарса) мени ғамгин қилди». Умму Ало яна: «Бир марта мен ухлаб, тушимда Усмон учун оқаётган бир булоқни кўрдим. Бас, мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг олдига бориб, унга бу ҳақда айтдим. У зот: ‹Бу — унинг амаллари(дир)›, — деди», — деди.