حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ أُمَّ الْعَلاَءِ ـ امْرَأَةً مِنْ نِسَائِهِمْ بَايَعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ـ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ مَظْعُونٍ طَارَ لَهُمْ فِي السُّكْنَى حِينَ اقْتَرَعَتِ الأَنْصَارُ عَلَى سُكْنَى الْمُهَاجِرِينَ، قَالَتْ أُمُّ الْعَلاَءِ فَاشْتَكَى عُثْمَانُ عِنْدَنَا، فَمَرَّضْتُهُ حَتَّى تُوُفِّيَ، وَجَعَلْنَاهُ فِي أَثْوَابِهِ، فَدَخَلَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ أَبَا السَّائِبِ، شَهَادَتِي عَلَيْكَ لَقَدْ أَكْرَمَكَ اللَّهُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَمَا يُدْرِيكِ أَنَّ اللَّهَ أَكْرَمَهُ ". قَالَتْ قُلْتُ لاَ أَدْرِي بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَنْ قَالَ " أَمَّا هُوَ فَقَدْ جَاءَهُ وَاللَّهِ الْيَقِينُ، وَاللَّهِ إِنِّي لأَرْجُو لَهُ الْخَيْرَ، وَمَا أَدْرِي وَاللَّهِ وَأَنَا رَسُولُ اللَّهِ مَا يُفْعَلُ بِي ". قَالَتْ فَوَاللَّهِ لاَ أُزَكِّي أَحَدًا بَعْدَهُ قَالَتْ فَأَحْزَنَنِي ذَلِكَ فَنِمْتُ فَأُرِيتُ لِعُثْمَانَ بْنِ مَظْعُونٍ عَيْنًا تَجْرِي، فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ. فَقَالَ " ذَلِكَ عَمَلُهُ ".
Ummul-Alo — ularning ayollaridan, Paygʻambar ﷺga bayʼat qilgan bir ayol — xabar berdiki: ansorlar muhojirlarni (oʻylariga) joylash uchun qurʼa tashlaganlarida, Usmon ibn Mazʼun ularning ulushiga (joylashishga) tushdi. Ummul-Alo aytdi: Usmon biznikida kasal boʻldi, men uni parvarish qildim, to vafot etguncha. Biz uni oʻz kiyimlariga (kafanga) qoʻydik. Shunda Paygʻambar ﷺ bizning oldimizga kirdilar. Men: «Allohning rahmati senga boʻlsin, ey Abus-Soib. Sen haqingdagi guvohligim shuki, Alloh seni albatta ikrom qildi», dedim. Paygʻambar ﷺ: «Alloh uni ikrom qilganini senga nima bildirdi?» dedilar. (U) aytdi: Men: «Bilmadim, otam-onam sizga fido boʻlsin, ey Allohning Rasuli, (boʻlmasa) kim (ikrom qilinadi)?» dedim. U zot: «Unga kelsak — Allohga qasamki, unga (oʻlim) yaqini keldi. Allohga qasamki, men unga yaxshilik umid qilaman. (Lekin) Allohga qasamki, men Allohning Rasuli boʻla turib, menga nima qilinishini ham bilmayman», dedilar. (Ummul-Alo) aytdi: Allohga qasamki, men undan keyin hech kimni (kesib) poklashga (jannatiy deyishga) shoshmayman. (U) aytdi: Bu meni xafa qildi. Soʻng men uxlab, Usmon ibn Mazʼunga oqib turgan bir buloqni (tushimda) koʻrsatildim. Men Rasululloh ﷺning oldilariga kelib, (buni) xabar berdim. U zot: «U(ning oqar bulogʻi) — uning (solih) amalidir», dedilar.Уммул-Ало — уларнинг аёлларидан, Пайғамбар ﷺга байъат қилган бир аёл — хабар бердики: ансорлар муҳожирларни (ўйларига) жойлаш учун қуръа ташлаганларида, Усмон ибн Мазъун уларнинг улушига (жойлашишга) тушди. Уммул-Ало айтди: Усмон бизникида касал бўлди, мен уни парвариш қилдим, то вафот этгунча. Биз уни ўз кийимларига (кафанга) қўйдик. Шунда Пайғамбар ﷺ бизнинг олдимизга кирдилар. Мен: «Аллоҳнинг раҳмати сенга бўлсин, эй Абус-Соиб. Сен ҳақингдаги гувоҳлигим шуки, Аллоҳ сени албатта икром қилди», дедим. Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳ уни икром қилганини сенга нима билдирди?» дедилар. (У) айтди: Мен: «Билмадим, отам-онам сизга фидо бўлсин, эй Аллоҳнинг Расули, (бўлмаса) ким (икром қилинади)?» дедим. У зот: «Унга келсак — Аллоҳга қасамки, унга (ўлим) яқини келди. Аллоҳга қасамки, мен унга яхшилик умид қиламан. (Лекин) Аллоҳга қасамки, мен Аллоҳнинг Расули бўла туриб, менга нима қилинишини ҳам билмайман», дедилар. (Уммул-Ало) айтди: Аллоҳга қасамки, мен ундан кейин ҳеч кимни (кесиб) поклашга (жаннатий дейишга) шошмайман. (У) айтди: Бу мени хафа қилди. Сўнг мен ухлаб, Усмон ибн Мазъунга оқиб турган бир булоқни (тушимда) кўрсатилдим. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келиб, (буни) хабар бердим. У зот: «У(нинг оқар булоғи) — унинг (солиҳ) амалидир», дедилар.