حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، رضى الله عنهما قَالاَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَامَ خَصْمُهُ فَقَالَ صَدَقَ، اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَالَ الأَعْرَابِيُّ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا، فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ، فَقَالُوا لِي عَلَى ابْنِكَ الرَّجْمُ. فَفَدَيْتُ ابْنِي مِنْهُ بِمِائَةٍ مِنَ الْغَنَمِ وَوَلِيدَةٍ، ثُمَّ سَأَلْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ، فَقَالُوا إِنَّمَا عَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ، أَمَّا الْوَلِيدَةُ وَالْغَنَمُ فَرَدٌّ عَلَيْكَ، وَعَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ، وَأَمَّا أَنْتَ يَا أُنَيْسُ ـ لِرَجُلٍ ـ فَاغْدُ عَلَى امْرَأَةِ هَذَا فَارْجُمْهَا ". فَغَدَا عَلَيْهَا أُنَيْسٌ فَرَجَمَهَا.
Abu Hurayra va Zayd ibn Xolid al-Juhaniy (roziyallohu anhum)dan rivoyat qilinadi: Bir badaviy kelib: «Yo Rasululloh, biz orasida Allohning qonunlari (hukmi) bilan hukm qiling», — dedi. Uning raqibi (oʻrnidan) turib: «U toʻgʻri aytdi. Biz orasida Allohning qonunlari bilan hukm qiling», — dedi. Badaviy: «Mening oʻgʻlim mana shu kishining oldida yollanma ishchi edi va u uning xotini bilan zino qildi. Odamlar menga — oʻgʻlim toshboʻron qilinishi (kerak), deb — aytdi; bas, men buning evaziga oʻgʻlimni qutqarish uchun bir yuz qoʻy va bir choriya (kaniz) fidya (toʻlov) berdim. Soʻng men olimlardan soʻradim va ular: ‹Sening oʻgʻling bir yuz darra (qamchi) uriladi va bir yil surgun qilinadi›, — dedi», — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Shubhasiz, men sizlar orasida Allohning qonunlari bilan hukm qilaman. Choriya va qoʻylar senga qaytarilsin va sening oʻgʻling bir yuz darra (qamchi) hamda bir yil surgun (oladi)», — dedilar. Soʻng u zot kimgadir: «Ey Unays! Mana shu (kishi)ning xotinining oldiga borib, uni toshboʻron qil», — deb murojaat qildi. Bas, Unays borib, uni toshboʻron qildi.Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид ал-Жуҳаний (розияллоҳу анҳум)дан ривоят қилинади: Бир бадавий келиб: «Ё Расулуллоҳ, биз орасида Аллоҳнинг қонунлари (ҳукми) билан ҳукм қилинг», — деди. Унинг рақиби (ўрнидан) туриб: «У тўғри айтди. Биз орасида Аллоҳнинг қонунлари билан ҳукм қилинг», — деди. Бадавий: «Менинг ўғлим мана шу кишининг олдида ёлланма ишчи эди ва у унинг хотини билан зино қилди. Одамлар менга — ўғлим тошбўрон қилиниши (керак), деб — айтди; бас, мен бунинг эвазига ўғлимни қутқариш учун бир юз қўй ва бир чория (каниз) фидя (тўлов) бердим. Сўнг мен олимлардан сўрадим ва улар: ‹Сенинг ўғлинг бир юз дарра (қамчи) урилади ва бир йил сургун қилинади›, — деди», — деди. Пайғамбар ﷺ: «Шубҳасиз, мен сизлар орасида Аллоҳнинг қонунлари билан ҳукм қиламан. Чория ва қўйлар сенга қайтарилсин ва сенинг ўғлинг бир юз дарра (қамчи) ҳамда бир йил сургун (олади)», — дедилар. Сўнг у зот кимгадир: «Эй Унайс! Мана шу (киши)нинг хотинининг олдига бориб, уни тошбўрон қил», — деб мурожаат қилди. Бас, Унайс бориб, уни тошбўрон қилди.