حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، رضى الله عنهم أَنَّهُمَا قَالاَ إِنَّ رَجُلاً مِنَ الأَعْرَابِ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولَ اللَّهِ أَنْشُدُكَ اللَّهَ إِلاَّ قَضَيْتَ لِي بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَالَ الْخَصْمُ الآخَرُ وَهْوَ أَفْقَهُ مِنْهُ نَعَمْ فَاقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ، وَائْذَنْ لِي. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قُلْ ". قَالَ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا، فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ، وَإِنِّي أُخْبِرْتُ أَنَّ عَلَى ابْنِي الرَّجْمَ، فَافْتَدَيْتُ مِنْهُ بِمِائَةِ شَاةٍ وَوَلِيدَةٍ، فَسَأَلْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ فَأَخْبَرُونِي أَنَّمَا عَلَى ابْنِي جَلْدُ مِائَةٍ، وَتَغْرِيبُ عَامٍ، وَأَنَّ عَلَى امْرَأَةِ هَذَا الرَّجْمَ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ، الْوَلِيدَةُ وَالْغَنَمُ رَدٌّ، وَعَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ، اغْدُ يَا أُنَيْسُ إِلَى امْرَأَةِ هَذَا فَإِنِ اعْتَرَفَتْ فَارْجُمْهَا ". قَالَ فَغَدَا عَلَيْهَا فَاعْتَرَفَتْ، فَأَمَرَ بِهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرُجِمَتْ.
Abu Hurayra va Zayd ibn Xolid al-Juhaniy (roziyallohu anhum)dan rivoyat qilinadi: Bir badaviy Allohning Rasuli ﷺ ga kelib: «Yo Rasululloh! Men sizdan — Allohning qonunlari bilan mening ishimni hukm qilishingizni — Alloh (nomi) bilan soʻrayman», — dedi. Uning — undan koʻra bilimdonroq boʻlgan — raqibi: «Ha, biz orasida Allohning qonunlari bilan hukm qiling va menga gapirishga ruxsat bering», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ: «Gapir», — dedi. U (badaviy yoki boshqa kishi): «Mening oʻgʻlim mana shu (kishi)ning oldida yollanma ishchi edi va u uning xotini bilan zino qildi. Odamlar menga — oʻgʻlim toshboʻron qilinishi vojib, deb — aytdi; bas, men buning evaziga oʻgʻlimni bir yuz qoʻy va bir choriya (kaniz) (toʻlab) qutqardim. Soʻng men din olimlardan bu haqda soʻradim va ular menga — oʻgʻlim bir yuz darra (qamchi) urilishi va bir yil surgun qilinishi, mana bu (kishi)ning xotini esa toshboʻron qilinishi (kerak)ligini — aytdi», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ: «Mening jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, men sizlar orasida Allohning qonunlari bilan hukm qilaman. Choriya va qoʻylar senga qaytarilsin; sening oʻgʻling bir yuz darra (qamchi) hamda bir yil surgun (oladi). Sen, ey Unays, mana shu (kishi)ning xotinining oldiga borib, agar u oʻz (gunoh)ini iqror qilsa, uni toshboʻron qil», — dedilar. Unays ertasi kuni ertalab oʻsha ayolning oldiga bordi va u (gunohini) iqror qildi. Allohning Rasuli ﷺ uning toshboʻron qilinishini buyurdi.Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид ал-Жуҳаний (розияллоҳу анҳум)дан ривоят қилинади: Бир бадавий Аллоҳнинг Расули ﷺ га келиб: «Ё Расулуллоҳ! Мен сиздан — Аллоҳнинг қонунлари билан менинг ишимни ҳукм қилишингизни — Аллоҳ (номи) билан сўрайман», — деди. Унинг — ундан кўра билимдонроқ бўлган — рақиби: «Ҳа, биз орасида Аллоҳнинг қонунлари билан ҳукм қилинг ва менга гапиришга рухсат беринг», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Гапир», — деди. У (бадавий ёки бошқа киши): «Менинг ўғлим мана шу (киши)нинг олдида ёлланма ишчи эди ва у унинг хотини билан зино қилди. Одамлар менга — ўғлим тошбўрон қилиниши вожиб, деб — айтди; бас, мен бунинг эвазига ўғлимни бир юз қўй ва бир чория (каниз) (тўлаб) қутқардим. Сўнг мен дин олимлардан бу ҳақда сўрадим ва улар менга — ўғлим бир юз дарра (қамчи) урилиши ва бир йил сургун қилиниши, мана бу (киши)нинг хотини эса тошбўрон қилиниши (керак)лигини — айтди», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Менинг жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, мен сизлар орасида Аллоҳнинг қонунлари билан ҳукм қиламан. Чория ва қўйлар сенга қайтарилсин; сенинг ўғлинг бир юз дарра (қамчи) ҳамда бир йил сургун (олади). Сен, эй Унайс, мана шу (киши)нинг хотинининг олдига бориб, агар у ўз (гуноҳ)ини иқрор қилса, уни тошбўрон қил», — дедилар. Унайс эртаси куни эрталаб ўша аёлнинг олдига борди ва у (гуноҳини) иқрор қилди. Аллоҳнинг Расули ﷺ унинг тошбўрон қилинишини буюрди.