حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ أَيْمَنَ الْمَكِّيُّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلَتْ عَلَىَّ بَرِيرَةُ وَهْىَ مُكَاتَبَةٌ، فَقَالَتْ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ اشْتَرِينِي فَإِنَّ أَهْلِي يَبِيعُونِي فَأَعْتِقِينِي قَالَتْ نَعَمْ. قَالَتْ إِنَّ أَهْلِي لاَ يَبِيعُونِي حَتَّى يَشْتَرِطُوا وَلاَئِي. قَالَتْ لاَ حَاجَةَ لِي فِيكِ. فَسَمِعَ ذَلِكَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَوْ بَلَغَهُ، فَقَالَ " مَا شَأْنُ بَرِيرَةَ فَقَالَ اشْتَرِيهَا فَأَعْتِقِيهَا وَلْيَشْتَرِطُوا مَا شَاءُوا ". قَالَتْ فَاشْتَرَيْتُهَا فَأَعْتَقْتُهَا، وَاشْتَرَطَ أَهْلُهَا وَلاَءَهَا، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " الْوَلاَءُ لِمَنْ أَعْتَقَ، وَإِنِ اشْتَرَطُوا مِائَةَ شَرْطٍ ".
Ayman al-Makkiy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Men Oishaning oldiga borganimda, u (shunday) dedi: «Maʼlum bir miqdorga ozodlik bitimi (mukotaba) yozilgan Barira mening oldimga kelib: ‹Ey moʻminlarning onasi! Meni sotib olib, ozod qil — chunki xojalarim meni sotadi›, — dedi. Oisha bunga rozi boʻldi. Barira: ‹Mening xojalarim meni — valoim oʻzlariga boʻlishi sharti bilan — sotadi›, — dedi. Oisha unga: ‹Unda menga sen kerak emas›, — dedi. Paygʻambar ﷺ buni eshitdi (yoki unga bu haqda aytildi) va u zot Oishadan: ‹Bariraning muammosi nima?› — deb soʻradi. U zot: ‹Uni sotib ol va ozod qil — ular nima shart qilsa (qilaversin)›, — dedi. Oisha: ‹Men uni sotib olib, ozod qildim — garchi uning xojalari — valosi oʻzlariga boʻlishi — sharti(ni qoʻygan boʻlsa (ham)›, — dedi. Paygʻambar ﷺ: ‹Valo — ozod qilgan (kishi) uchun(dir) — boshqasi yuz (ta) shart qoʻygan boʻlsa ham›, — dedilar», — dedi.Айман ал-Маккий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Мен Оишанинг олдига борганимда, у (шундай) деди: «Маълум бир миқдорга озодлик битими (мукотаба) ёзилган Барира менинг олдимга келиб: ‹Эй мўминларнинг онаси! Мени сотиб олиб, озод қил — чунки хожаларим мени сотади›, — деди. Оиша бунга рози бўлди. Барира: ‹Менинг хожаларим мени — валоим ўзларига бўлиши шарти билан — сотади›, — деди. Оиша унга: ‹Унда менга сен керак эмас›, — деди. Пайғамбар ﷺ буни эшитди (ёки унга бу ҳақда айтилди) ва у зот Оишадан: ‹Бариранинг муаммоси нима?› — деб сўради. У зот: ‹Уни сотиб ол ва озод қил — улар нима шарт қилса (қилаверсин)›, — деди. Оиша: ‹Мен уни сотиб олиб, озод қилдим — гарчи унинг хожалари — валоси ўзларига бўлиши — шарти(ни қўйган бўлса (ҳам)›, — деди. Пайғамбар ﷺ: ‹Вало — озод қилган (киши) учун(дир) — бошқаси юз (та) шарт қўйган бўлса ҳам›, — дедилар», — деди.