حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ وَرْقَاءَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كَانَ الْمَالُ لِلْوَلَدِ، وَكَانَتِ الْوَصِيَّةُ لِلْوَالِدَيْنِ، فَنَسَخَ اللَّهُ مِنْ ذَلِكَ مَا أَحَبَّ، فَجَعَلَ لِلذَّكَرِ مِثْلَ حَظِّ الأُنْثَيَيْنِ، وَجَعَلَ لِلأَبَوَيْنِ لِكُلِّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا السُّدُسَ، وَجَعَلَ لِلْمَرْأَةِ الثُّمُنَ وَالرُّبْعَ، وَلِلزَّوْجِ الشَّطْرَ وَالرُّبُعَ.
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: (Qadimda) odat shunday ediki, marhumning moli uning farzandlariga meros boʻlardi; ota-onaga kelsak, ular — marhumning vasiyati bilan meros olardi. Soʻng Alloh oʻsha odatdan Oʻzi xohlagan (qism)ni bekor qildi va erkak uchun — ayol oladigan miqdorning ikki barobarini, har bir ota-ona uchun (mol)ning oltidan birini, xotin uchun sakkizdan bir yoki toʻrtdan birini, er uchun esa yarmini yoki toʻrtdan birini belgiladi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: (Қадимда) одат шундай эдики, марҳумнинг моли унинг фарзандларига мерос бўларди; ота-онага келсак, улар — марҳумнинг васияти билан мерос оларди. Сўнг Аллоҳ ўша одатдан Ўзи хоҳлаган (қисм)ни бекор қилди ва эркак учун — аёл оладиган миқдорнинг икки баробарини, ҳар бир ота-она учун (мол)нинг олтидан бирини, хотин учун саккиздан бир ёки тўртдан бирини, эр учун эса ярмини ёки тўртдан бирини белгилади.