حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ وَزَعَمَ عُرْوَةُ أَنَّ مَرْوَانَ بْنَ الْحَكَمِ، وَمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَاهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ حِينَ جَاءَهُ وَفْدُ هَوَازِنَ مُسْلِمِينَ، فَسَأَلُوهُ أَنْ يَرُدَّ إِلَيْهِمْ أَمْوَالَهُمْ وَسَبْيَهُمْ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحَبُّ الْحَدِيثِ إِلَىَّ أَصْدَقُهُ، فَاخْتَارُوا إِحْدَى الطَّائِفَتَيْنِ إِمَّا السَّبْىَ وَإِمَّا الْمَالَ، وَقَدْ كُنْتُ اسْتَأْنَيْتُ بِهِمْ ". وَقَدْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْتَظَرَ آخِرَهُمْ بِضْعَ عَشْرَةَ لَيْلَةً، حِينَ قَفَلَ مِنَ الطَّائِفِ، فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَيْرُ رَادٍّ إِلَيْهِمْ إِلاَّ إِحْدَى الطَّائِفَتَيْنِ. قَالُوا فَإِنَّا نَخْتَارُ سَبْيَنَا، فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمُسْلِمِينَ فَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ إِخْوَانَكُمْ هَؤُلاَءِ قَدْ جَاءُونَا تَائِبِينَ، وَإِنِّي قَدْ رَأَيْتُ أَنْ أَرُدَّ إِلَيْهِمْ سَبْيَهُمْ، مَنْ أَحَبَّ أَنْ يُطَيِّبَ فَلْيَفْعَلْ، وَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يَكُونَ عَلَى حَظِّهِ حَتَّى نُعْطِيَهُ إِيَّاهُ مِنْ أَوَّلِ مَا يُفِيءُ اللَّهُ عَلَيْنَا فَلْيَفْعَلْ ". فَقَالَ النَّاسُ قَدْ طَيَّبْنَا ذَلِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَهُمْ. فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّا لاَ نَدْرِي مَنْ أَذِنَ مِنْكُمْ فِي ذَلِكَ مِمَّنْ لَمْ يَأْذَنْ، فَارْجِعُوا حَتَّى يَرْفَعَ إِلَيْنَا عُرَفَاؤُكُمْ أَمْرَكُمْ " فَرَجَعَ النَّاسُ، فَكَلَّمَهُمْ عُرَفَاؤُهُمْ، ثُمَّ رَجَعُوا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرُوهُ أَنَّهُمْ قَدْ طَيَّبُوا فَأَذِنُوا. فَهَذَا الَّذِي بَلَغَنَا عَنْ سَبْىِ هَوَازِنَ.
Marvon ibn Hakam va Misvar ibn Maxrama (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Havozin vakillari — Islomni qabul qilganlaridan keyin — Allohning Rasuli ﷺ ning oldiga kelib, mulklari va asirlarini oʻzlariga qaytarishini soʻraganda, Allohning Rasuli ﷺ: «Men uchun eng yaxshi soʻz — eng rost(i). Bas, sizlar ikki (narsa)dan birini tanlashingiz mumkin: asirlarmi yoki mol; chunki men ularning taqsimotini kechiktirdim», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ — Toifdan qaytganida — ularni oʻn kundan ortiq kutgan edi. Bas, oʻsha odamlar — Allohning Rasuli ﷺ ularga ikki (narsa)dan biridan boshqasini qaytarmasligini — bilganda: «Biz asirlarimizni tanlaymiz», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ musulmonlar orasida (oʻrnidan) turib, Allohga loyiq (hamd bilan) Uni ulugʻlab: «Ammo baʼdu! Sizlarning bu birodaringiz tavba qilib bizning oldimizga keldi va men — ularning asirlarini ularga qaytarishni — maʼqul koʻraman. Bas, sizlardan kim buni — yaxshilik sifatida — qilishni xohlasa, qilsin; sizlardan kim oʻz ulushini saqlab qolishni xohlasa, oʻz asirlarini (qaytarishga) bersin va biz uni — Alloh bizga beradigan eng birinchi fayʼdan (yaʼni jangsiz olingan oʻljadan) — toʻlaymiz», — dedi. Shunda barcha odamlar: «Yo Rasululloh! Biz buni (yaʼni asirlarni qaytarishni) ixtiyoriy ravishda maʼqul koʻrdik», — dedi. Soʻng Allohning Rasuli ﷺ ularga: «Men sizlardan kim bunga rozi boʻldi va kim boʻlmadi — bilmayman. Sizlar qaytib boringlar va sardorlaringiz menga sizlarning roziligingizni xabar qilsin», — dedi. Odamlar qaytib bordi va sardorlari ular bilan gaplashdi, soʻng Allohning Rasuli ﷺ ning oldiga kelib: «Barcha odamlar buni ixtiyoriy ravishda maʼqul koʻrdi va asirlarni (toʻlovsiz) qaytarishga ruxsat berdi», — dedi (Rivoyatchi Zuhriy: «Havozin asirlari haqida bizga yetib kelgani — mana shu», — dedi).Марвон ибн Ҳакам ва Мисвар ибн Махрама (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Ҳавозин вакиллари — Исломни қабул қилганларидан кейин — Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг олдига келиб, мулклари ва асирларини ўзларига қайтаришини сўраганда, Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Мен учун энг яхши сўз — энг рост(и). Бас, сизлар икки (нарса)дан бирини танлашингиз мумкин: асирларми ёки мол; чунки мен уларнинг тақсимотини кечиктирдим», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ — Тоифдан қайтганида — уларни ўн кундан ортиқ кутган эди. Бас, ўша одамлар — Аллоҳнинг Расули ﷺ уларга икки (нарса)дан биридан бошқасини қайтармаслигини — билганда: «Биз асирларимизни танлаймиз», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ мусулмонлар орасида (ўрнидан) туриб, Аллоҳга лойиқ (ҳамд билан) Уни улуғлаб: «Аммо баъду! Сизларнинг бу биродарингиз тавба қилиб бизнинг олдимизга келди ва мен — уларнинг асирларини уларга қайтаришни — маъқул кўраман. Бас, сизлардан ким буни — яхшилик сифатида — қилишни хоҳласа, қилсин; сизлардан ким ўз улушини сақлаб қолишни хоҳласа, ўз асирларини (қайтаришга) берсин ва биз уни — Аллоҳ бизга берадиган энг биринчи файъдан (яъни жангсиз олинган ўлжадан) — тўлаймиз», — деди. Шунда барча одамлар: «Ё Расулуллоҳ! Биз буни (яъни асирларни қайтаришни) ихтиёрий равишда маъқул кўрдик», — деди. Сўнг Аллоҳнинг Расули ﷺ уларга: «Мен сизлардан ким бунга рози бўлди ва ким бўлмади — билмайман. Сизлар қайтиб боринглар ва сардорларингиз менга сизларнинг розилигингизни хабар қилсин», — деди. Одамлар қайтиб борди ва сардорлари улар билан гаплашди, сўнг Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг олдига келиб: «Барча одамлар буни ихтиёрий равишда маъқул кўрди ва асирларни (тўловсиз) қайтаришга рухсат берди», — деди (Ривоятчи Зуҳрий: «Ҳавозин асирлари ҳақида бизга етиб келгани — мана шу», — деди).