حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ وَحَدَّثَنِي الْقَاسِمُ بْنُ عَاصِمٍ الْكُلَيْبِيُّ ـ وَأَنَا لِحَدِيثِ الْقَاسِمِ، أَحْفَظُ ـ عَنْ زَهْدَمٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ أَبِي مُوسَى، فَأُتِيَ ذَكَرَ دَجَاجَةً وَعِنْدَهُ رَجُلٌ مِنْ بَنِي تَيْمِ اللَّهِ أَحْمَرُ كَأَنَّهُ مِنَ الْمَوَالِي، فَدَعَاهُ لِلطَّعَامِ فَقَالَ إِنِّي رَأَيْتُهُ يَأْكُلُ شَيْئًا، فَقَذِرْتُهُ، فَحَلَفْتُ لاَ آكُلُ. فَقَالَ هَلُمَّ فَلأُحَدِّثْكُمْ عَنْ ذَاكَ، إِنِّي أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَفَرٍ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ نَسْتَحْمِلُهُ فَقَالَ " وَاللَّهِ لاَ أَحْمِلُكُمْ، وَمَا عِنْدِي مَا أَحْمِلُكُمْ ". وَأُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِنَهْبِ إِبِلٍ، فَسَأَلَ عَنَّا فَقَالَ " أَيْنَ النَّفَرُ الأَشْعَرِيُّونَ ". فَأَمَرَ لَنَا بِخَمْسِ ذَوْدٍ غُرِّ الذُّرَى، فَلَمَّا انْطَلَقْنَا قُلْنَا مَا صَنَعْنَا لاَ يُبَارَكُ لَنَا، فَرَجَعْنَا إِلَيْهِ فَقُلْنَا إِنَّا سَأَلْنَاكَ أَنْ تَحْمِلَنَا، فَحَلَفْتَ أَنْ لاَ تَحْمِلَنَا أَفَنَسِيتَ قَالَ " لَسْتُ أَنَا حَمَلْتُكُمْ، وَلَكِنَّ اللَّهَ حَمَلَكُمْ، وَإِنِّي وَاللَّهِ إِنْ شَاءَ اللَّهُ لاَ أَحْلِفُ عَلَى يَمِينٍ فَأَرَى غَيْرَهَا خَيْرًا مِنْهَا إِلاَّ أَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ وَتَحَلَّلْتُهَا ".
Zahdam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Bir marta biz Abu Musoning uyida edik va u — pishirilgan tovuq (goʻshti) boʻlgan bir taom keltirdi. U yerda — Bani Taymulloh qabilasidan, goʻyo vizantiya asirlaridan boʻlganidek qizil yuzli — bir kishi bor edi. Abu Muso uni taomdan (yeyishga) taklif qildi, lekin u (uzr soʻrab): «Men tovuqlarning iflos narsalarni yeyotganini koʻrdim, shuning uchun ularni yeyishdan qattiq nafratlandim va tovuq yemaslikka qasam ichdim», — dedi. Abu Muso: «Beri kel, men senga bu masalani (yaʼni qasamni qanday buzishni) aytaman. Men Ashʼariylardan bir guruh bilan birga Paygʻambar ﷺ ning oldiga borib, undan bizni ulov (uloglar) bilan taʼminlashini soʻradim. U zot: ‹Allohga qasamki, men sizlarni hech qanday ulov bilan taʼminlamayman va menda sizlarni mindiradigan hech narsa yoʻq›, — dedi. Soʻng Allohning Rasuli ﷺ ga baʼzi tuyalar oʻlja sifatida keltirildi va u zot bizni (soʻrab): ‹Ashʼariylar guruhi qani?› — dedi. Soʻng u zot bizga — oʻrkachlari oq — beshta tuya berilishini buyurdi. Biz yoʻlga chiqqanimizda: ‹Biz nima qildik? Biz (berilgan narsa bilan) hech qachon barakat topmaymiz (chunki Paygʻambar qasam ichgan edi)›, — dedik. Bas, biz Paygʻambar ﷺ ning oldiga qaytib: ‹Biz sizdan bizni ulov bilan taʼminlashingizni soʻradik, lekin siz — bizni hech qanday ulov bilan taʼminlamaslikka — qasam ichdingiz. (Tuyalarni berganingizda qasamingizni) unutdingizmi?› — dedik. U zot: ‹Men sizlarni ulov bilan taʼminlamadim, balki Alloh sizlarni u bilan taʼminladi; va Allohga qasamki, Alloh xohlasa, men biror ishni qilishga qasam ichib, soʻng undan boshqa (ish)ni qilish foydaliroq ekanini bilsam, men yaxshiroq boʻlgan ishni qilaman va qasamim uchun kafforat beraman›, — dedi», — dedi.Заҳдам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Бир марта биз Абу Мусонинг уйида эдик ва у — пиширилган товуқ (гўшти) бўлган бир таом келтирди. У ерда — Бани Таймуллоҳ қабиласидан, гўё византия асирларидан бўлганидек қизил юзли — бир киши бор эди. Абу Мусо уни таомдан (ейишга) таклиф қилди, лекин у (узр сўраб): «Мен товуқларнинг ифлос нарсаларни еётганини кўрдим, шунинг учун уларни ейишдан қаттиқ нафратландим ва товуқ емасликка қасам ичдим», — деди. Абу Мусо: «Бери кел, мен сенга бу масалани (яъни қасамни қандай бузишни) айтаман. Мен Ашъарийлардан бир гуруҳ билан бирга Пайғамбар ﷺ нинг олдига бориб, ундан бизни улов (улоглар) билан таъминлашини сўрадим. У зот: ‹Аллоҳга қасамки, мен сизларни ҳеч қандай улов билан таъминламайман ва менда сизларни миндирадиган ҳеч нарса йўқ›, — деди. Сўнг Аллоҳнинг Расули ﷺ га баъзи туялар ўлжа сифатида келтирилди ва у зот бизни (сўраб): ‹Ашъарийлар гуруҳи қани?› — деди. Сўнг у зот бизга — ўркачлари оқ — бешта туя берилишини буюрди. Биз йўлга чиққанимизда: ‹Биз нима қилдик? Биз (берилган нарса билан) ҳеч қачон баракат топмаймиз (чунки Пайғамбар қасам ичган эди)›, — дедик. Бас, биз Пайғамбар ﷺ нинг олдига қайтиб: ‹Биз сиздан бизни улов билан таъминлашингизни сўрадик, лекин сиз — бизни ҳеч қандай улов билан таъминламасликка — қасам ичдингиз. (Туяларни берганингизда қасамингизни) унутдингизми?› — дедик. У зот: ‹Мен сизларни улов билан таъминламадим, балки Аллоҳ сизларни у билан таъминлади; ва Аллоҳга қасамки, Аллоҳ хоҳласа, мен бирор ишни қилишга қасам ичиб, сўнг ундан бошқа (иш)ни қилиш фойдалироқ эканини билсам, мен яхшироқ бўлган ишни қиламан ва қасамим учун каффорат бераман›, — деди», — деди.