حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ " إِنَّ أَحَدَكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا، ثُمَّ يَكُونُ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَكُونُ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَبْعَثُ اللَّهُ إِلَيْهِ مَلَكًا بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ، فَيُكْتَبُ عَمَلُهُ وَأَجَلُهُ وَرِزْقُهُ وَشَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ، ثُمَّ يُنْفَخُ فِيهِ الرُّوحُ، فَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، فَيَدْخُلُ الْجَنَّةَ، وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ، فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُ النَّارَ ".
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rost (soʻzlovchi) va rost (vahiy) berilgan Allohning Rasuli ﷺ: «(Yaratilishingizga kelsak,) har biringiz — dastlabki qirq kun — onasining bachadonida (nutfa holida) jamlanadi; soʻng yana qirq kun — laxta qon boʻladi; soʻng yana qirq kun — bir parcha goʻsht boʻladi. Soʻng Alloh — toʻrt narsani yozish uchun — bir farishta yuboradi: u uning amallarini, oʻlim vaqtini, rizq vositasini va u (dinda) badbaxt yoki baxtli boʻlishini yozadi. Soʻng uning tanasiga jon kiritiladi. Bas, kishi — u bilan doʻzax orasida faqat bir tirsak (masofa) qolguncha — doʻzax ahliga xos amallarni qilishi mumkin, soʻng (farishta) yozgan (taqdir) ustun keladi va u — jannat ahliga xos amallarni qila boshlaydi hamda jannatga kiradi. Xuddi shuningdek, kishi — u bilan jannat orasida faqat bir tirsak (masofa) qolguncha — jannat ahliga xos amallarni qilishi mumkin, soʻng (farishta) yozgan (taqdir) ustun keladi va u — doʻzax ahliga xos amallarni qila boshlaydi hamda doʻzaxga kiradi», — dedi.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Рост (сўзловчи) ва рост (ваҳий) берилган Аллоҳнинг Расули ﷺ: «(Яратилишингизга келсак,) ҳар бирингиз — дастлабки қирқ кун — онасининг бачадонида (нутфа ҳолида) жамланади; сўнг яна қирқ кун — лахта қон бўлади; сўнг яна қирқ кун — бир парча гўшт бўлади. Сўнг Аллоҳ — тўрт нарсани ёзиш учун — бир фаришта юборади: у унинг амалларини, ўлим вақтини, ризқ воситасини ва у (динда) бадбахт ёки бахтли бўлишини ёзади. Сўнг унинг танасига жон киритилади. Бас, киши — у билан дўзах орасида фақат бир тирсак (масофа) қолгунча — дўзах аҳлига хос амалларни қилиши мумкин, сўнг (фаришта) ёзган (тақдир) устун келади ва у — жаннат аҳлига хос амалларни қила бошлайди ҳамда жаннатга киради. Худди шунингдек, киши — у билан жаннат орасида фақат бир тирсак (масофа) қолгунча — жаннат аҳлига хос амалларни қилиши мумкин, сўнг (фаришта) ёзган (тақдир) устун келади ва у — дўзах аҳлига хос амалларни қила бошлайди ҳамда дўзахга киради», — деди.