HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис3464Bob 51:Боб 51: Bani Isroildan uch kishi — moxov, kal va koʻr — haqidagi qissaБани Исроилдан уч киши — мохов, кал ва кўр — ҳақидаги қиссаباب حَدِيثُ أَبْرَصَ وَأَعْمَى وَأَقْرَعَ فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ

حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَجَاءٍ، أَخْبَرَنَا هَمَّامٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ إِنَّ ثَلاَثَةً فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ أَبْرَصَ وَأَقْرَعَ وَأَعْمَى بَدَا لِلَّهِ أَنْ يَبْتَلِيَهُمْ، فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ مَلَكًا، فَأَتَى الأَبْرَصَ‏.‏ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ لَوْنٌ حَسَنٌ وَجِلْدٌ حَسَنٌ، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ‏.‏ قَالَ فَمَسَحَهُ، فَذَهَبَ عَنْهُ، فَأُعْطِيَ لَوْنًا حَسَنًا وَجِلْدًا حَسَنًا‏.‏ فَقَالَ أَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الإِبِلُ ـ أَوْ قَالَ الْبَقَرُ هُوَ شَكَّ فِي ذَلِكَ، إِنَّ الأَبْرَصَ وَالأَقْرَعَ، قَالَ أَحَدُهُمَا الإِبِلُ، وَقَالَ الآخَرُ الْبَقَرُ ـ فَأُعْطِيَ نَاقَةً عُشَرَاءَ‏.‏ فَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا‏.‏ وَأَتَى الأَقْرَعَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ شَعَرٌ حَسَنٌ، وَيَذْهَبُ عَنِّي هَذَا، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ‏.‏ قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ، وَأُعْطِيَ شَعَرًا حَسَنًا‏.‏ قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْبَقَرُ‏.‏ قَالَ فَأَعْطَاهُ بَقَرَةً حَامِلاً، وَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا‏.‏ وَأَتَى الأَعْمَى فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ يَرُدُّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي، فَأُبْصِرُ بِهِ النَّاسَ‏.‏ قَالَ فَمَسَحَهُ، فَرَدَّ اللَّهُ إِلَيْهِ بَصَرَهُ‏.‏ قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْغَنَمُ‏.‏ فَأَعْطَاهُ شَاةً وَالِدًا، فَأُنْتِجَ هَذَانِ، وَوَلَّدَ هَذَا، فَكَانَ لِهَذَا وَادٍ مِنْ إِبِلٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنْ بَقَرٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْغَنَمِ‏.‏ ثُمَّ إِنَّهُ أَتَى الأَبْرَصَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ، تَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ، أَسْأَلُكَ بِالَّذِي أَعْطَاكَ اللَّوْنَ الْحَسَنَ وَالْجِلْدَ الْحَسَنَ وَالْمَالَ بَعِيرًا أَتَبَلَّغُ عَلَيْهِ فِي سَفَرِي‏.‏ فَقَالَ لَهُ إِنَّ الْحُقُوقَ كَثِيرَةٌ‏.‏ فَقَالَ لَهُ كَأَنِّي أَعْرِفُكَ، أَلَمْ تَكُنْ أَبْرَصَ يَقْذَرُكَ النَّاسُ فَقِيرًا فَأَعْطَاكَ اللَّهُ فَقَالَ لَقَدْ وَرِثْتُ لِكَابِرٍ عَنْ كَابِرٍ‏.‏ فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ، وَأَتَى الأَقْرَعَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ، فَقَالَ لَهُ مِثْلَ مَا قَالَ لِهَذَا، فَرَدَّ عَلَيْهِ مِثْلَ مَا رَدَّ عَلَيْهِ هَذَا فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ‏.‏ وَأَتَى الأَعْمَى فِي صُورَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ وَابْنُ سَبِيلٍ وَتَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ، ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي رَدَّ عَلَيْكَ بَصَرَكَ شَاةً أَتَبَلَّغُ بِهَا فِي سَفَرِي‏.‏ فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أَعْمَى فَرَدَّ اللَّهُ بَصَرِي، وَفَقِيرًا فَقَدْ أَغْنَانِي، فَخُذْ مَا شِئْتَ، فَوَاللَّهِ لاَ أَجْهَدُكَ الْيَوْمَ بِشَىْءٍ أَخَذْتَهُ لِلَّهِ‏.‏ فَقَالَ أَمْسِكْ مَالَكَ، فَإِنَّمَا ابْتُلِيتُمْ، فَقَدْ رَضِيَ اللَّهُ عَنْكَ وَسَخِطَ عَلَى صَاحِبَيْكَ ‏"‏‏.‏

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdi: «Alloh Bani Isroildan uch kishini — bir moxov, bir koʻr va bir kal (boshli kishini) — sinashni xohladi. Bas, U ularning oldiga bir farishta yubordi. Farishta moxovning oldiga kelib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — dedi. U: ‹Chiroyli rang va chiroyli teri — chunki odamlar mendan qattiq jirkanadi›, — deb javob berdi. Farishta unga tegdi va uning kasalligi tuzaldi hamda unga chiroyli rang va goʻzal teri berildi. Farishta undan: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Tuya (yoki sigir)›, — deb javob berdi (Rivoyatchi shubhada — moxov yoki kal tuya soʻradi, boshqasi esa sigir soʻradi). Bas, unga (yaʼni moxovga) bir homilador urgʻochi tuya berildi va farishta (unga): ‹Alloh senga bunda barakot bersin›, — dedi. Soʻng farishta kal (boshli kishi)ning oldiga borib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — dedi. U: ‹Men chiroyli soch (yaxshi koʻraman) va bu kasallikdan tuzalishni istayman — chunki odamlar mendan jirkanadi›, — dedi. Farishta unga tegdi va uning kasalligi tuzaldi hamda unga chiroyli soch berildi. Farishta (undan): ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Sigir›, — dedi. Farishta unga bir homilador sigir berib: ‹Alloh senga bunda barakot bersin›, — dedi. Soʻng farishta koʻrning oldiga borib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — deb soʻradi. U: ‹Alloh koʻzimni menga qaytarsa — toki men odamlarni koʻrsam (deyman)›, — dedi. Farishta uning koʻzlariga tegdi va Alloh unga koʻrish (qobiliyatini) qaytardi. Farishta undan: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Qoʻy›, — deb javob berdi. Farishta unga bir homilador qoʻy berdi. Keyinchalik bu uch homilador hayvon (ham) bola tugʻdi va koʻpaydi — shu darajadaki, (uch kishidan) birining bir vodiyni toʻldiradigan tuyalari, birining bir vodiyni toʻldiradigan sigirlari va birining bir vodiyni toʻldiradigan qoʻylari boʻldi. Soʻng farishta — moxovning shakli va koʻrinishiga kirib — moxovning oldiga borib: ‹Men — kambagʻal bir kishiman; safarda barcha tirikchilik vositalarimni yoʻqotdim. Bugun — Allohdan, soʻng sendan boshqa — hech kim mening hojatimni chiqarmaydi. Senga shunday chiroyli rang, goʻzal teri va shuncha mol bergan Zot nomi bilan (soʻrayman): menga bir tuya ber — toki men manzilimga yetib olsam›, — dedi. U kishi: ‹Mening (boshqa) majburiyatlarim koʻp (shu sabab senga bera olmayman)›, — deb javob berdi. Farishta: ‹Menimcha, men seni taniyman; sen — odamlar qattiq jirkanadigan moxov emasmiding? Sen kambagʻal emasmiding, soʻng Alloh senga (bularning hammasini) berdi-ku?› — dedi. U: ‹(Bu notoʻgʻri,) men bu molni ota-bobolarimdan meros qilib oldim›, — dedi. Farishta: ‹Agar sen yolgʻon gapirayotgan boʻlsang, Alloh seni avvalgi holingga qaytarsin›, — dedi. Soʻng farishta — kal (boshli kishi)ning shakli va koʻrinishiga kirib — kalning oldiga borib, unga birinchisiga aytganini aytdi va u (ham) birinchisi (bergan) javobni berdi. Farishta: ‹Agar sen yolgʻon gapirayotgan boʻlsang, Alloh seni avvalgi holingga qaytarsin›, — dedi. Soʻng farishta — koʻrning shakliga kirib — koʻrning oldiga borib: ‹Men — kambagʻal bir kishi va musofirman; safarda tirikchilik vositalarim tugadi. Bugun — Allohdan, soʻng sendan boshqa — menga yordam beradigan hech kim yoʻq. Senga koʻzingni qaytargan Zot nomi bilan (soʻrayman): menga bir qoʻy ber — toki uning yordami bilan safarimni tugatsam›, — dedi. U kishi: ‹Shubhasiz, men koʻr edim va Alloh menga koʻzimni qaytardi; men kambagʻal edim va Alloh meni boy qildi. Bas, molimdan xohlagan narsangni ol. Allohga qasamki, men — Alloh uchun olayotgan — hech narsangni (olishingda) seni toʻsmayman›, — dedi. Farishta: ‹Molingni oʻzingda saqla. Sizlar (yaʼni uch kishi) sinaldingiz; Alloh sendan rozi va sening ikki hamrohingdan gʻazabnok boʻldi›, — dedi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитди: «Аллоҳ Бани Исроилдан уч кишини — бир мохов, бир кўр ва бир кал (бошли кишини) — синашни хоҳлади. Бас, У уларнинг олдига бир фаришта юборди. Фаришта моховнинг олдига келиб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деди. У: ‹Чиройли ранг ва чиройли тери — чунки одамлар мендан қаттиқ жирканади›, — деб жавоб берди. Фаришта унга тегди ва унинг касаллиги тузалди ҳамда унга чиройли ранг ва гўзал тери берилди. Фаришта ундан: ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Туя (ёки сигир)›, — деб жавоб берди (Ривоятчи шубҳада — мохов ёки кал туя сўради, бошқаси эса сигир сўради). Бас, унга (яъни моховга) бир ҳомиладор урғочи туя берилди ва фаришта (унга): ‹Аллоҳ сенга бунда баракот берсин›, — деди. Сўнг фаришта кал (бошли киши)нинг олдига бориб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деди. У: ‹Мен чиройли соч (яхши кўраман) ва бу касалликдан тузалишни истайман — чунки одамлар мендан жирканади›, — деди. Фаришта унга тегди ва унинг касаллиги тузалди ҳамда унга чиройли соч берилди. Фаришта (ундан): ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Сигир›, — деди. Фаришта унга бир ҳомиладор сигир бериб: ‹Аллоҳ сенга бунда баракот берсин›, — деди. Сўнг фаришта кўрнинг олдига бориб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деб сўради. У: ‹Аллоҳ кўзимни менга қайтарса — токи мен одамларни кўрсам (дейман)›, — деди. Фаришта унинг кўзларига тегди ва Аллоҳ унга кўриш (қобилиятини) қайтарди. Фаришта ундан: ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Қўй›, — деб жавоб берди. Фаришта унга бир ҳомиладор қўй берди. Кейинчалик бу уч ҳомиладор ҳайвон (ҳам) бола туғди ва кўпайди — шу даражадаки, (уч кишидан) бирининг бир водийни тўлдирадиган туялари, бирининг бир водийни тўлдирадиган сигирлари ва бирининг бир водийни тўлдирадиган қўйлари бўлди. Сўнг фаришта — моховнинг шакли ва кўринишига кириб — моховнинг олдига бориб: ‹Мен — камбағал бир кишиман; сафарда барча тирикчилик воситаларимни йўқотдим. Бугун — Аллоҳдан, сўнг сендан бошқа — ҳеч ким менинг ҳожатимни чиқармайди. Сенга шундай чиройли ранг, гўзал тери ва шунча мол берган Зот номи билан (сўрайман): менга бир туя бер — токи мен манзилимга етиб олсам›, — деди. У киши: ‹Менинг (бошқа) мажбуриятларим кўп (шу сабаб сенга бера олмайман)›, — деб жавоб берди. Фаришта: ‹Менимча, мен сени танийман; сен — одамлар қаттиқ жирканадиган мохов эмасмидинг? Сен камбағал эмасмидинг, сўнг Аллоҳ сенга (буларнинг ҳаммасини) берди-ку?› — деди. У: ‹(Бу нотўғри,) мен бу молни ота-боболаримдан мерос қилиб олдим›, — деди. Фаришта: ‹Агар сен ёлғон гапираётган бўлсанг, Аллоҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, — деди. Сўнг фаришта — кал (бошли киши)нинг шакли ва кўринишига кириб — калнинг олдига бориб, унга биринчисига айтганини айтди ва у (ҳам) биринчиси (берган) жавобни берди. Фаришта: ‹Агар сен ёлғон гапираётган бўлсанг, Аллоҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, — деди. Сўнг фаришта — кўрнинг шаклига кириб — кўрнинг олдига бориб: ‹Мен — камбағал бир киши ва мусофирман; сафарда тирикчилик воситаларим тугади. Бугун — Аллоҳдан, сўнг сендан бошқа — менга ёрдам берадиган ҳеч ким йўқ. Сенга кўзингни қайтарган Зот номи билан (сўрайман): менга бир қўй бер — токи унинг ёрдами билан сафаримни тугацам›, — деди. У киши: ‹Шубҳасиз, мен кўр эдим ва Аллоҳ менга кўзимни қайтарди; мен камбағал эдим ва Аллоҳ мени бой қилди. Бас, молимдан хоҳлаган нарсангни ол. Аллоҳга қасамки, мен — Аллоҳ учун олаётган — ҳеч нарсангни (олишингда) сени тўсмайман›, — деди. Фаришта: ‹Молингни ўзингда сақла. Сизлар (яъни уч киши) синалдингиз; Аллоҳ сендан рози ва сенинг икки ҳамроҳингдан ғазабнок бўлди›, — деди», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abu Hurayra Abdurrahmon ibn Saxr ad-Davsiy