حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ مُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ،، عَامَ حَجَّ عَلَى الْمِنْبَرِ، فَتَنَاوَلَ قُصَّةً مِنْ شَعَرٍ وَكَانَتْ فِي يَدَىْ حَرَسِيٍّ فَقَالَ يَا أَهْلَ الْمَدِينَةِ، أَيْنَ عُلَمَاؤُكُمْ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْ مِثْلِ هَذِهِ، وَيَقُولُ " إِنَّمَا هَلَكَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ حِينَ اتَّخَذَهَا نِسَاؤُهُمْ ".
Humayd ibn Abdurrahmon (Muoviyadan) rivoyat qiladi: U — Muoviya ibn Abu Sufyonning, oʻzi haj qilgan yili, minbarda (gapirayotganini) eshitdi. U bir mulozim qoʻlidagi bir tutam (yasama) sochni olib: «Ey Madina ahli! Sizning olimlaringiz qani? Men Paygʻambar ﷺ ning — mana shunday narsani (yaʼni yasama soch ishlatishni) man qilayotganini — eshitdim; va u zot: ‹Bani Isroil — ularning ayollari mana shu odatni (yaʼni sochni uzaytirish uchun yasama soch ishlatishni) qilganda — halok boʻldi›, — derdi», — dedi.Ҳумайд ибн Абдурраҳмон (Муовиядан) ривоят қилади: У — Муовия ибн Абу Суфённинг, ўзи ҳаж қилган йили, минбарда (гапираётганини) эшитди. У бир мулозим қўлидаги бир тутам (ясама) сочни олиб: «Эй Мадина аҳли! Сизнинг олимларингиз қани? Мен Пайғамбар ﷺ нинг — мана шундай нарсани (яъни ясама соч ишлатишни) ман қилаётганини — эшитдим; ва у зот: ‹Бани Исроил — уларнинг аёллари мана шу одатни (яъни сочни узайтириш учун ясама соч ишлатишни) қилганда — ҳалок бўлди›, — дерди», — деди.