حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ قَدِمَ عَلَيْنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ، وَآخَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُ وَبَيْنَ سَعْدِ بْنِ الرَّبِيعِ، وَكَانَ كَثِيرَ الْمَالِ، فَقَالَ سَعْدٌ قَدْ عَلِمَتِ الأَنْصَارُ أَنِّي مِنْ أَكْثَرِهَا مَالاً، سَأَقْسِمُ مَالِي بَيْنِي وَبَيْنَكَ شَطْرَيْنِ، وَلِي امْرَأَتَانِ، فَانْظُرْ أَعْجَبَهُمَا إِلَيْكَ فَأُطَلِّقُهَا، حَتَّى إِذَا حَلَّتْ تَزَوَّجْتَهَا. فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِي أَهْلِكَ. فَلَمْ يَرْجِعْ يَوْمَئِذٍ حَتَّى أَفْضَلَ شَيْئًا مِنْ سَمْنٍ وَأَقِطٍ، فَلَمْ يَلْبَثْ إِلاَّ يَسِيرًا، حَتَّى جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ وَضَرٌ مِنْ صُفْرَةٍ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْيَمْ ". قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً مِنَ الأَنْصَارِ. فَقَالَ " مَا سُقْتَ فِيهَا ". قَالَ وَزْنَ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ، أَوْ نَوَاةً مِنْ ذَهَبٍ، فَقَالَ " أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ ".
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bizning oldimizga Abdurrahmon ibn Avf keldi. Rasululloh ﷺ uni Saʼd ibn Robiʼ bilan birodar qilib qoʻydilar — u (Saʼd) koʻp mol-mulkli edi. Saʼd: «Ansorlar bilishadiki, men ularning eng koʻp mol-mulkka egasidanman. Mol-mulkimni men bilan sening orangda ikkiga boʻlaman. Mening ikki xotinim bor, ulardan qaysi biri senga koʻproq yoqsa qara, men uni taloq qilaman, u (iddadan chiqib) halol boʻlganda, sen unga uylanasan», dedi. Abdurrahmon: «Alloh senga oilangda baraka bersin», dedi. U oʻsha kuni bir oz sariyogʻ va qurt (foyda) qilmagunicha qaytmadi. Koʻp oʻtmay, Rasululloh ﷺning oldilariga keldi, unda sariq (atir) izi bor edi. Rasululloh ﷺ unga: «Bu nima?» dedilar. U: «Ansorlardan bir ayolga uylandim», dedi. U zot: «Unga (mahr) nima berding?» dedilar. U: «Bir donak ogʻirligida oltin» — yoki: «bir donak oltin», dedi. U zot: «(Toʻy) ziyofati ber, garchi bir qoʻy (bilan) boʻlsa ham», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бизнинг олдимизга Абдурраҳмон ибн Авф келди. Расулуллоҳ ﷺ уни Саъд ибн Робиъ билан биродар қилиб қўйдилар — у (Саъд) кўп мол-мулкли эди. Саъд: «Ансорлар билишадики, мен уларнинг энг кўп мол-мулкка эгасиданман. Мол-мулкимни мен билан сенинг орангда иккига бўламан. Менинг икки хотиним бор, улардан қайси бири сенга кўпроқ ёқса қара, мен уни талоқ қиламан, у (иддадан чиқиб) ҳалол бўлганда, сен унга уйланасан», деди. Абдурраҳмон: «Аллоҳ сенга оилангда барака берсин», деди. У ўша куни бир оз сариёғ ва қурт (фойда) қилмагунича қайтмади. Кўп ўтмай, Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келди, унда сариқ (атир) изи бор эди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Бу нима?» дедилар. У: «Ансорлардан бир аёлга уйландим», деди. У зот: «Унга (маҳр) нима бердинг?» дедилар. У: «Бир донак оғирлигида олтин» — ёки: «бир донак олтин», деди. У зот: «(Тўй) зиёфати бер, гарчи бир қўй (билан) бўлса ҳам», дедилар.