أَخْبَرَنَا حَسَّانُ بْنُ حَسَّانَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ طَلْحَةَ، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ عَمَّهُ، غَابَ عَنْ بَدْرٍ فَقَالَ غِبْتُ عَنْ أَوَّلِ قِتَالِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، لَئِنْ أَشْهَدَنِي اللَّهُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَيَرَيَنَّ اللَّهُ مَا أُجِدُّ. فَلَقِيَ يَوْمَ أُحُدٍ، فَهُزِمَ النَّاسُ فَقَالَ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعْتَذِرُ إِلَيْكَ مِمَّا صَنَعَ هَؤُلاَءِ ـ يَعْنِي الْمُسْلِمِينَ ـ وَأَبْرَأُ إِلَيْكَ مِمَّا جَاءَ بِهِ الْمُشْرِكُونَ. فَتَقَدَّمَ بِسَيْفِهِ فَلَقِيَ سَعْدَ بْنَ مُعَاذٍ فَقَالَ أَيْنَ يَا سَعْدُ إِنِّي أَجِدُ رِيحَ الْجَنَّةِ دُونَ أُحُدٍ. فَمَضَى فَقُتِلَ، فَمَا عُرِفَ حَتَّى عَرَفَتْهُ أُخْتُهُ بِشَامَةٍ أَوْ بِبَنَانِهِ، وَبِهِ بِضْعٌ وَثَمَانُونَ مِنْ طَعْنَةٍ وَضَرْبَةٍ وَرَمْيَةٍ بِسَهْمٍ.
Uning (Anasning) amakisi (Anas ibn Nazr) Badrdan (qatnasholmay) qolgan edi. U: «Men Paygʻambar ﷺning birinchi jangidan qoldim. Agar Alloh meni Paygʻambar ﷺ bilan (jangda) qatnashtirsa, albatta Alloh men nima qilishimni koʻradi», dedi. U Uhud kuni (jangga) yoʻliqdi va odamlar magʻlub boʻldi. U: «Allohim, men mana bularning — yaʼni musulmonlarning — qilgan ishidan Senga uzr aytaman va mushriklar keltirgan narsadan Senga (oʻzimni) oqlayman (bezorman)», dedi. Soʻng qilichi bilan oldinga yurib, Saʼd ibn Muozga yoʻliqdi va: «Qayoqqa, ey Saʼd? Men Uhud (togʻi) tomonidan jannat hidini topyapman (sezyapman)!» dedi. Soʻng (oldinga) yurib, oʻldirildi. U (shu qadar yaralangan ediki,) tanilmadi, to singlisi uni bir xol — yoki barmoq uchi(dan) — bilan tanigunicha. Unda sakson necha — nayza, qilich va oʻq (zarbi) bor edi.Унинг (Анаснинг) амакиси (Анас ибн Назр) Бадрдан (қатнашолмай) қолган эди. У: «Мен Пайғамбар ﷺнинг биринчи жангидан қолдим. Агар Аллоҳ мени Пайғамбар ﷺ билан (жангда) қатнаштирса, албатта Аллоҳ мен нима қилишимни кўради», деди. У Уҳуд куни (жангга) йўлиқди ва одамлар мағлуб бўлди. У: «Аллоҳим, мен мана буларнинг — яъни мусулмонларнинг — қилган ишидан Сенга узр айтаман ва мушриклар келтирган нарсадан Сенга (ўзимни) оқлайман (безорман)», деди. Сўнг қиличи билан олдинга юриб, Саъд ибн Муозга йўлиқди ва: «Қаёққа, эй Саъд? Мен Уҳуд (тоғи) томонидан жаннат ҳидини топяпман (сезяпман)!» деди. Сўнг (олдинга) юриб, ўлдирилди. У (шу қадар яраланган эдики,) танилмади, то синглиси уни бир хол — ёки бармоқ учи(дан) — билан танигунича. Унда саксон неча — найза, қилич ва ўқ (зарби) бор эди.