حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمَ أُحُدٍ انْهَزَمَ النَّاسُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو طَلْحَةَ بَيْنَ يَدَىِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُجَوِّبٌ عَلَيْهِ بِحَجَفَةٍ لَهُ، وَكَانَ أَبُو طَلْحَةَ رَجُلاً رَامِيًا شَدِيدَ النَّزْعِ، كَسَرَ يَوْمَئِذٍ قَوْسَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا، وَكَانَ الرَّجُلُ يَمُرُّ مَعَهُ بِجَعْبَةٍ مِنَ النَّبْلِ فَيَقُولُ انْثُرْهَا لأَبِي طَلْحَةَ. قَالَ وَيُشْرِفُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَنْظُرُ إِلَى الْقَوْمِ، فَيَقُولُ أَبُو طَلْحَةَ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي، لاَ تُشْرِفْ يُصِيبُكَ سَهْمٌ مِنْ سِهَامِ الْقَوْمِ، نَحْرِي دُونَ نَحْرِكَ. وَلَقَدْ رَأَيْتُ عَائِشَةَ بِنْتَ أَبِي بَكْرٍ وَأُمَّ سُلَيْمٍ، وَإِنَّهُمَا لَمُشَمِّرَتَانِ أَرَى خَدَمَ سُوقِهِمَا تَنْقُزَانِ الْقِرَبَ عَلَى مُتُونِهِمَا، تُفْرِغَانِهِ فِي أَفْوَاهِ الْقَوْمِ ثُمَّ تَرْجِعَانِ فَتَمْلآنِهَا، ثُمَّ تَجِيئَانِ فَتُفْرِغَانِهِ فِي أَفْوَاهِ الْقَوْمِ، وَلَقَدْ وَقَعَ السَّيْفُ مِنْ يَدَىْ أَبِي طَلْحَةَ إِمَّا مَرَّتَيْنِ وَإِمَّا ثَلاَثًا.
Uhud kuni boʻlganda, odamlar Paygʻambar ﷺdan (qochib) magʻlub boʻldi. Abu Talha esa Paygʻambar ﷺning oldilarida, u zotni oʻzining qalqoni bilan (toʻsib) himoya qilardi. Abu Talha kuchli kamon tortuvchi (mohir) otuvchi kishi edi — u kuni ikki yoki uchta kamon (tortib) sindirdi. Bir kishi yonida oʻq toʻla (kamon) xaltasi bilan oʻtsa, (Paygʻambar ﷺ): «Uni Abu Talha uchun toʻkib (ber)», derdilar. Paygʻambar ﷺ qavmga qarash uchun (boshlarini) koʻtarsalar, Abu Talha: «Otam-onam sizga fido boʻlsin, (boshingizni) koʻtarmang, sizga qavmning oʻqlaridan bir oʻq tegib qolmasin. Mening koʻkragim sizning koʻkragingiz oldida (qalqon)!» derdi. Men Oisha bint Abu Bakr va Ummu Sulaymni — ikkovi (etagini) shimarib, men ularning oyoq-bilaguzuklarini koʻrayotgan holda — mesh (suv idishlari)ni yelkalarida tashib, ularni qavmning (yarador)larining ogʻizlariga quyayotganlarini, soʻng qaytib (yana) toʻldirayotganlarini, soʻng kelib qavmning ogʻizlariga quyayotganlarini koʻrganman. Abu Talhaning qoʻlidan qilich — yo ikki marta, yo uch marta — tushib ketgan edi.Уҳуд куни бўлганда, одамлар Пайғамбар ﷺдан (қочиб) мағлуб бўлди. Абу Талҳа эса Пайғамбар ﷺнинг олдиларида, у зотни ўзининг қалқони билан (тўсиб) ҳимоя қиларди. Абу Талҳа кучли камон тортувчи (моҳир) отувчи киши эди — у куни икки ёки учта камон (тортиб) синдирди. Бир киши ёнида ўқ тўла (камон) халтаси билан ўца, (Пайғамбар ﷺ): «Уни Абу Талҳа учун тўкиб (бер)», дердилар. Пайғамбар ﷺ қавмга қараш учун (бошларини) кўтарсалар, Абу Талҳа: «Отам-онам сизга фидо бўлсин, (бошингизни) кўтарманг, сизга қавмнинг ўқларидан бир ўқ тегиб қолмасин. Менинг кўкрагим сизнинг кўкрагингиз олдида (қалқон)!» дерди. Мен Оиша бинт Абу Бакр ва Умму Сулаймни — иккови (этагини) шимариб, мен уларнинг оёқ-билагузукларини кўраётган ҳолда — меш (сув идишлари)ни елкаларида ташиб, уларни қавмнинг (ярадор)ларининг оғизларига қуяётганларини, сўнг қайтиб (яна) тўлдираётганларини, сўнг келиб қавмнинг оғизларига қуяётганларини кўрганман. Абу Талҳанинг қўлидан қилич — ё икки марта, ё уч марта — тушиб кетган эди.