حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ [quran sura="4" aya_start="94" aya_end="94"]{وَلاَ تَقُولُوا لِمَنْ أَلْقَى إِلَيْكُمُ السَّلاَمَ لَسْتَ مُؤْمِنًا}. قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ كَانَ رَجُلٌ فِي غُنَيْمَةٍ لَهُ فَلَحِقَهُ الْمُسْلِمُونَ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ، فَقَتَلُوهُ وَأَخَذُوا غُنَيْمَتَهُ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ فِي ذَلِكَ إِلَى قَوْلِهِ [quran sura="4" aya_start="94" aya_end="94"]{عَرَضَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا} تِلْكَ الْغُنَيْمَةُ. قَالَ قَرَأَ ابْنُ عَبَّاسٍ السَّلاَمَ.
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) — ‹Va sizlarga salom bergan kishiga: ‹Sen moʻmin emassan› demanglar› (Niso surasi, 94) (haqida)) aytdi: Bir kishi oʻz qoʻ ylari (podasi) ichida edi; musulmonlar unga yetib (duch) keldilar; u: «Assalomu alaykum», dedi, (lekin) ular uni oʻ ldirib, qoʻ ylarini oldilar. Shunda Alloh shu haqda ‹...dunyo hayotininng oʻ tkinchi matoini (istab)...› (Niso surasi, 94) degan soʻziga qadar (oyatini) nozil qildi — u (matoʼ) — oʻ sha qoʻ ylar edi. (Rovi:) Ibn Abbos ‹as-salaam›ni (mim bilan) oʻqidi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) — ‹Ва сизларга салом берган кишига: ‹Сен мўмин эмассан› деманглар› (Нисо сураси, 94) (ҳақида)) айтди: Бир киши ўз қў йлари (подаси) ичида эди; мусулмонлар унга етиб (дуч) келдилар; у: «Ассалому алайкум», деди, (лекин) улар уни ў лдириб, қў йларини олдилар. Шунда Аллоҳ шу ҳақда ‹...дунё ҳаётининнг ў ткинчи матоини (истаб)...› (Нисо сураси, 94) деган сўзига қадар (оятини) нозил қилди — у (матў) — ў ша қў йлар эди. (Рови:) Ибн Аббос ‹ас-салаам›ни (мим билан) ўқиди.