حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ عُبَيْدَ بْنَ حُنَيْنٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَرَدْتُ أَنْ أَسْأَلَ، عُمَرَ عَنِ الْمَرْأَتَيْنِ اللَّتَيْنِ، تَظَاهَرَتَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَكُثْتُ سَنَةً فَلَمْ أَجِدْ لَهُ مَوْضِعًا، حَتَّى خَرَجْتُ مَعَهُ حَاجًّا، فَلَمَّا كُنَّا بِظَهْرَانَ ذَهَبَ عُمَرُ لِحَاجَتِهِ فَقَالَ أَدْرِكْنِي بِالْوَضُوءِ فَأَدْرَكْتُهُ بِالإِدَاوَةِ، فَجَعَلْتُ أَسْكُبُ عَلَيْهِ وَرَأَيْتُ مَوْضِعًا فَقُلْتُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ مَنِ الْمَرْأَتَانِ اللَّتَانِ تَظَاهَرَتَا قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَمَا أَتْمَمْتُ كَلاَمِي حَتَّى قَالَ عَائِشَةُ وَحَفْصَةُ.
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Men Umardan — Rasululloh ﷺga (qarshi) bir-biriga yordam bergan (tazohur qilgan) ikki ayol haqida — soʻrashni istadim va bir yil kutdim, (lekin) unga (munosib) bir oʻ rin (payt) topolmadim, to u bilan (birga) haj (qilgani) chiqdim. Zahranda boʻ lganimizda, Umar oʻ z hojati uchun ketdi va: «Menga tahorat (suvi) yetkaz», dedi. Men unga idov (suv idishi) bilan yetib bordim va unga (suv) quya boshladim; (shu payt munosib) bir oʻ rin koʻ rdim va: «Ey amir al-muʼminin, bir-biriga yordam bergan (tazohur qilgan) ikki ayol kim?» dedim. Ibn Abbos aytdi: Men soʻzimni tugatmasimdanoq, u: «Oisha va Hafsa», dedi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Мен Умардан — Расулуллоҳ ﷺга (қарши) бир-бирига ёрдам берган (тазоҳур қилган) икки аёл ҳақида — сўрашни истадим ва бир йил кутдим, (лекин) унга (муносиб) бир ў рин (пайт) тополмадим, то у билан (бирга) ҳаж (қилгани) чиқдим. Заҳранда бў лганимизда, Умар ў з ҳожати учун кетди ва: «Менга таҳорат (суви) етказ», деди. Мен унга идов (сув идиши) билан етиб бордим ва унга (сув) қуя бошладим; (шу пайт муносиб) бир ў рин кў рдим ва: «Эй амир ал-муъминин, бир-бирига ёрдам берган (тазоҳур қилган) икки аёл ким?» дедим. Ибн Аббос айтди: Мен сўзимни тугатмасимданоқ, у: «Оиша ва Ҳафса», деди.