حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَابِسٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، إِنَّهَا تَرْمِي بِشَرَرٍ كَالْقَصْرِ قَالَ كُنَّا نَرْفَعُ الْخَشَبَ بِقَصَرٍ ثَلاَثَةَ أَذْرُعٍ أَوْ أَقَلَّ، فَنَرْفَعُهُ لِلشِّتَاءِ فَنُسَمِّيهِ الْقَصَرَ.
(Abdurrahmon ibn Obis, Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan — ‹Albatta u (doʻ zax) — saroydek (qasr) uchqunlar otadi› (Mursalot surasi, 32) (haqida)) aytdi: Biz xodalarni — uch gaz yoki undan kamroq (uzunlikda) — qirqib (kesib) olar, soʻng uni qish (oʻ tini) uchun koʻ tarib qoʻ yar va uni ‹qasar› deb atar edik.(Абдурраҳмон ибн Обис, Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан — ‹Албатта у (дў зах) — саройдек (қаср) учқунлар отади› (Мурсалот сураси, 32) (ҳақида)) айтди: Биз ходаларни — уч газ ёки ундан камроқ (узунликда) — қирқиб (кесиб) олар, сўнг уни қиш (ў тини) учун кў тариб қў яр ва уни ‹қасар› деб атар эдик.