حَدَّثَنَا الْمَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا الْجُعَيْدُ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ سَعْدٍ، أَنَّ أَبَاهَا، قَالَ تَشَكَّيْتُ بِمَكَّةَ شَكْوًا شَدِيدًا، فَجَاءَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي، فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنِّي أَتْرُكُ مَالاً وَإِنِّي لَمْ أَتْرُكْ إِلاَّ ابْنَةً وَاحِدَةً، فَأُوصِي بِثُلُثَىْ مَالِي وَأَتْرُكُ الثُّلُثَ فَقَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَأُوصِي بِالنِّصْفِ وَأَتْرُكُ النِّصْفَ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَأُوصِي بِالثُّلُثِ وَأَتْرُكُ لَهَا الثُّلُثَيْنِ قَالَ " الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ ". ثُمَّ وَضَعَ يَدَهُ عَلَى جَبْهَتِهِ، ثُمَّ مَسَحَ يَدَهُ عَلَى وَجْهِي وَبَطْنِي ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ اشْفِ سَعْدًا وَأَتْمِمْ لَهُ هِجْرَتَهُ ". فَمَا زِلْتُ أَجِدُ بَرْدَهُ عَلَى كَبِدِي فِيمَا يُخَالُ إِلَىَّ حَتَّى السَّاعَةِ.
(Saʼd (ibn Abu Vaqqos) (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Makkada qattiq bir kasallik bilan kasallandim; Paygʻambar ﷺ meni yoʻqlab keldilar. Men: «Ey Allohning Paygʻambari, men mol qoldiryapman; men faqat bir qizdan boshqa (vorisni) qoldirmayapman; bas, molimning uchdan ikki qismini vasiyat qilay, uchdan birini qoldiraymi?» dedim. U zot: «Yoʻq» dedilar. Men: «(Boʻ lmasa) yarmini vasiyat qilay, yarmini qoldiraymi?» dedim. U zot: «Yoʻq» dedilar. Men: «(Boʻ lmasa) uchdan birini vasiyat qilay, unga uchdan ikki (qism)ni qoldiraymi?» dedim. U zot: «Uchdan bir; (lekin) uchdan bir ham koʻ p(dir)» dedilar. Soʻng u zot qoʻ llarini mening peshonamga qoʻ ydilar, soʻng qoʻ llarini mening yuzim va qornimga surdilar, soʻng: «Allohumma-shfi Saʼdan va atmim lahu hijratahu» (Ey Alloh, Saʼdga shifo ber va uning hijratini unga mukammal qil) dedilar. Men — to shu soatgacha — u zotning (qoʻ llarining) salqinini jigarimda (his qilib) topaverar edim — menga shunday tuyular edi.(Саъд (ибн Абу Ваққос) (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Маккада қаттиқ бир касаллик билан касалландим; Пайғамбар ﷺ мени йўқлаб келдилар. Мен: «Эй Аллоҳнинг Пайғамбари, мен мол қолдиряпман; мен фақат бир қиздан бошқа (ворисни) қолдирмаяпман; бас, молимнинг учдан икки қисмини васият қилай, учдан бирини қолдирайми?» дедим. У зот: «Йўқ» дедилар. Мен: «(Бў лмаса) ярмини васият қилай, ярмини қолдирайми?» дедим. У зот: «Йўқ» дедилар. Мен: «(Бў лмаса) учдан бирини васият қилай, унга учдан икки (қисм)ни қолдирайми?» дедим. У зот: «Учдан бир; (лекин) учдан бир ҳам кў п(дир)» дедилар. Сўнг у зот қў лларини менинг пешонамга қў йдилар, сўнг қў лларини менинг юзим ва қорнимга сурдилар, сўнг: «Аллоҳумма-шфи Саъдан ва атмим лаҳу ҳижратаҳу» (Эй Аллоҳ, Саъдга шифо бер ва унинг ҳижратини унга мукаммал қил) дедилар. Мен — то шу соатгача — у зотнинг (қў лларининг) салқинини жигаримда (ҳис қилиб) топаверар эдим — менга шундай туюлар эди.