حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ جَرِيرٍ، قَالَ مَا حَجَبَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مُنْذُ أَسْلَمْتُ، وَلاَ رَآنِي إِلاَّ تَبَسَّمَ فِي وَجْهِي. وَلَقَدْ شَكَوْتُ إِلَيْهِ أَنِّي لاَ أَثْبُتُ عَلَى الْخَيْلِ، فَضَرَبَ بِيَدِهِ فِي صَدْرِي وَقَالَ " اللَّهُمَّ ثَبِّتْهُ وَاجْعَلْهُ هَادِيًا مَهْدِيًّا ".
(Jarir (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ men musulmon boʻlganimdan beri (hech qachon) meni (huzurlaridan) toʻsmadilar (man qilmadilar), va meni qachon koʻrmasinlar, (albatta) yuzimga tabassum qilardilar. Men u zotga otda (mahkam) oʻtira olmasligimni shikoyat qilgan edim, (u zot) qoʻllari bilan koʻkragimga urdilar va: «Ey Bor Xudoyo, uni (otda) mahkamla va uni hidoyat qiluvchi, hidoyat topgan (kishi) qil» dedilar.(Жарир (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ мен мусулмон бўлганимдан бери (ҳеч қачон) мени (ҳузурларидан) тўсмадилар (ман қилмадилар), ва мени қачон кўрмасинлар, (албатта) юзимга табассум қилардилар. Мен у зотга отда (маҳкам) ўтира олмаслигимни шикоят қилган эдим, (у зот) қўллари билан кўкрагимга урдилар ва: «Эй Бор Худоё, уни (отда) маҳкамла ва уни ҳидоят қилувчи, ҳидоят топган (киши) қил» дедилар.