حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً يَسُوقُ بَدَنَةً فَقَالَ " ارْكَبْهَا ". قَالَ إِنَّهَا بَدَنَةٌ. قَالَ " ارْكَبْهَا ". قَالَ إِنَّهَا بَدَنَةٌ. قَالَ " ارْكَبْهَا وَيْلَكَ ".
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qilishicha,) Paygʻambar ﷺ bir kishining badana (qurbonlik tuyasi)ni haydab borayotganini koʻrdilar va: «Unga min» dedilar. U: «U — badana (qurbonlik tuyasi)dir» dedi. (U zot:) «Unga min» dedilar. U: «U — badanadir» dedi. (U zot:) «Unga min, voy senga (vaylaka)!» dedilar.(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилишича,) Пайғамбар ﷺ бир кишининг бадана (қурбонлик туяси)ни ҳайдаб бораётганини кўрдилар ва: «Унга мин» дедилар. У: «У — бадана (қурбонлик туяси)дир» деди. (У зот:) «Унга мин» дедилар. У: «У — баданадир» деди. (У зот:) «Унга мин, вой сенга (вайлака)!» дедилар.