حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّ فَاطِمَةَ ـ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ ـ شَكَتْ مَا تَلْقَى فِي يَدِهَا مِنَ الرَّحَى، فَأَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَسْأَلُهُ خَادِمًا، فَلَمْ تَجِدْهُ، فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لِعَائِشَةَ، فَلَمَّا جَاءَ أَخْبَرَتْهُ. قَالَ فَجَاءَنَا وَقَدْ أَخَذْنَا مَضَاجِعَنَا، فَذَهَبْتُ أَقُومُ فَقَالَ " مَكَانَكِ ". فَجَلَسَ بَيْنَنَا حَتَّى وَجَدْتُ بَرْدَ قَدَمَيْهِ عَلَى صَدْرِي فَقَالَ " أَلاَ أَدُلُّكُمَا عَلَى مَا هُوَ خَيْرٌ لَكُمَا مِنْ خَادِمٍ، إِذَا أَوَيْتُمَا إِلَى فِرَاشِكُمَا، أَوْ أَخَذْتُمَا مَضَاجِعَكُمَا، فَكَبِّرَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَسَبِّحَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَاحْمَدَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، فَهَذَا خَيْرٌ لَكُمَا مِنْ خَادِمٍ ". وَعَنْ شُعْبَةَ عَنْ خَالِدٍ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ قَالَ التَّسْبِيحُ أَرْبَعٌ وَثَلاَثُونَ.
(Ali (roziyallohu anhu) rivoyat qiladiki,) Fotima — alayhassalom — tegirmon (tortib), qoʻliga tushgan (aziyat va qadoq)dan shikoyat qildi va Paygʻambar ﷺning oldiga, u zotdan xizmatkor soʻragani keldi, lekin u zotni topmadi va buni Oishaga aytdi. U zot kelganlarida, (Oisha) buni xabar qildi. (Ali) aytdi: U zot biz oʻrinlarimizga yotgan paytimizda oldimizga keldilar. Men (oʻrnimdan) tura boshlasam, u zot: «Joyingda (turaver)», dedilar va oramizga oʻtirdilar — hatto men oyoqlarining sovugʻini koʻkragimda sezdim. Soʻng u zot: «Sizlarga xizmatkordan koʻra yaxshiroq narsani koʻrsataymi? Yotoqqa yotganingizda — yoki oʻrinlaringizga yotganingizda — oʻttiz uch marta takbir (Allohu akbar) ayting, oʻttiz uch marta tasbeh (Subhanalloh) ayting va oʻttiz uch marta hamd (Alhamdulilloh) ayting; mana shu sizlar uchun xizmatkordan koʻra yaxshiroqdir», dedilar. (Ibn Siyrindan rivoyatda tasbeh oʻttiz toʻrt (marta) deyilgan.)(Али (розияллоҳу анҳу) ривоят қиладики,) Фотима — алайҳассалом — тегирмон (тортиб), қўлига тушган (азият ва қадоқ)дан шикоят қилди ва Пайғамбар ﷺнинг олдига, у зотдан хизматкор сўрагани келди, лекин у зотни топмади ва буни Оишага айтди. У зот келганларида, (Оиша) буни хабар қилди. (Али) айтди: У зот биз ўринларимизга ётган пайтимизда олдимизга келдилар. Мен (ўрнимдан) тура бошласам, у зот: «Жойингда (туравер)», дедилар ва орамизга ўтирдилар — ҳатто мен оёқларининг совуғини кўкрагимда сездим. Сўнг у зот: «Сизларга хизматкордан кўра яхшироқ нарсани кўрсатайми? Ётоққа ётганингизда — ёки ўринларингизга ётганингизда — ўттиз уч марта такбир (Аллоҳу акбар) айтинг, ўттиз уч марта тасбеҳ (Субҳаналлоҳ) айтинг ва ўттиз уч марта ҳамд (Алҳамдулиллоҳ) айтинг; мана шу сизлар учун хизматкордан кўра яхшироқдир», дедилар. (Ибн Сийриндан ривоятда тасбеҳ ўттиз тўрт (марта) дейилган.)