حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا مَرَّ أَحَدُكُمْ فِي مَسْجِدِنَا أَوْ فِي سُوقِنَا وَمَعَهُ نَبْلٌ فَلْيُمْسِكْ عَلَى نِصَالِهَا ـ أَوْ قَالَ فَلْيَقْبِضْ بِكَفِّهِ ـ أَنْ يُصِيبَ أَحَدًا مِنَ الْمُسْلِمِينَ مِنْهَا شَىْءٌ ".
(Abu Muso (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Agar biringiz bizning masjidimizdan yoki bozorimizdan — yonida oʻq (nabl) bilan — oʻtsa, ularning paykonlaridan ushlab (qoʻy)sin — yoki: kafti bilan (uchini) tutsin — toki ulardan musulmonlardan birortasiga biror narsa (zarar) tegmasin», dedilar.(Абу Мусо (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Агар бирингиз бизнинг масжидимиздан ёки бозоримиздан — ёнида ўқ (набл) билан — ўца, уларнинг пайконларидан ушлаб (қўй)син — ёки: кафти билан (учини) туцин — токи улардан мусулмонлардан бирортасига бирор нарса (зарар) тегмасин», дедилар.