حَدَّثَنَا بَدَلُ بْنُ الْمُحَبَّرِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، يَقُولُ دَخَلَ أَبُو مُوسَى وَأَبُو مَسْعُودٍ عَلَى عَمَّارٍ حَيْثُ بَعَثَهُ عَلِيٌّ إِلَى أَهْلِ الْكُوفَةِ يَسْتَنْفِرُهُمْ فَقَالاَ مَا رَأَيْنَاكَ أَتَيْتَ أَمْرًا أَكْرَهَ عِنْدَنَا مِنْ إِسْرَاعِكَ فِي هَذَا الأَمْرِ مُنْذُ أَسْلَمْتَ. فَقَالَ عَمَّارٌ مَا رَأَيْتُ مِنْكُمَا مُنْذُ أَسْلَمْتُمَا أَمْرًا أَكْرَهَ عِنْدِي مِنْ إِبْطَائِكُمَا عَنْ هَذَا الأَمْرِ. وَكَسَاهُمَا حُلَّةً حُلَّةً، ثُمَّ رَاحُوا إِلَى الْمَسْجِدِ.
(Abu Voil aytdi:) Abu Muso va Abu Masʼud — Ali Ammorni Kufa ahlini (jangga) safarbar qilishga yuborganida — Ammorning huzuriga kirdilar-da: «Sen islomni qabul qilganingdan beri, biz sening huzuringda mana shu ishda (fitnada) shoshilishingdan koʻra yomonroq koʻrgan bir ishingni koʻrmadik», dedilar. Ammor: «Men ham ikkovingiz islomni qabul qilganingizdan beri, mana shu ishda ikkovingizning sustkashlik (sekinlik) qilishingizdan koʻra yomonroq koʻrgan bir ishni koʻrmadim», dedi. Soʻng u ikkoviga bittadan hulla (sarpo) kiydirdi, keyin ular masjidga (jumaga) bordilar.(Абу Воил айтди:) Абу Мусо ва Абу Масъуд — Али Амморни Куфа аҳлини (жангга) сафарбар қилишга юборганида — Амморнинг ҳузурига кирдилар-да: «Сен исломни қабул қилганингдан бери, биз сенинг ҳузурингда мана шу ишда (фитнада) шошилишингдан кўра ёмонроқ кўрган бир ишингни кўрмадик», дедилар. Аммор: «Мен ҳам икковингиз исломни қабул қилганингиздан бери, мана шу ишда икковингизнинг сусткашлик (секинлик) қилишингиздан кўра ёмонроқ кўрган бир ишни кўрмадим», деди. Сўнг у икковига биттадан ҳулла (сарпо) кийдирди, кейин улар масжидга (жумага) бордилар.