حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أُنَاسٌ لاِبْنِ عُمَرَ إِنَّا نَدْخُلُ عَلَى سُلْطَانِنَا فَنَقُولُ لَهُمْ خِلاَفَ مَا نَتَكَلَّمُ إِذَا خَرَجْنَا مِنْ عِنْدِهِمْ قَالَ كُنَّا نَعُدُّهَا نِفَاقًا.
(Muhammad ibn Zayd ibn Abdulloh ibn Umar otasidan rivoyat qildiki:) Baʼzi kishilar Ibn Umarga: «Biz sultonlarimizning huzuriga kiramiz-da, ularning oldidan chiqqanimizda gapiradigan (gap)imizning teskarisini ularga aytamiz», dedilar. U: «Biz buni (Paygʻambar ﷺ davrida) nifoq deb hisoblardik», dedi.(Муҳаммад ибн Зайд ибн Абдуллоҳ ибн Умар отасидан ривоят қилдики:) Баъзи кишилар Ибн Умарга: «Биз султонларимизнинг ҳузурига кирамиз-да, уларнинг олдидан чиққанимизда гапирадиган (гап)имизнинг тескарисини уларга айтамиз», дедилар. У: «Биз буни (Пайғамбар ﷺ даврида) нифоқ деб ҳисоблардик», деди.