حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنْتُ أَسْقِي أَبَا طَلْحَةَ الأَنْصَارِيَّ وَأَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ وَأُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ شَرَابًا مِنْ فَضِيخٍ وَهْوَ تَمْرٌ فَجَاءَهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ. فَقَالَ أَبُو طَلْحَةَ يَا أَنَسُ قُمْ إِلَى هَذِهِ الْجِرَارِ فَاكْسِرْهَا، قَالَ أَنَسٌ فَقُمْتُ إِلَى مِهْرَاسٍ لَنَا فَضَرَبْتُهَا بِأَسْفَلِهِ حَتَّى انْكَسَرَتْ.
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Abu Talha al-Ansoriy, Abu Ubayda ibn Jarroh va Ubay ibn Kaʼbga fazix (xurmodan tayyorlangan ichimlik)dan bir sharob quyib (tutib) turardim — u (fazix) — xurmo (sharbati). Shu payt ularning oldiga bir keluvchi kelib: «Albatta, xamr (mast qiluvchi ichimlik) harom qilindi», dedi. Abu Talha: «Ey Anas, mana bu xumlarning oldiga bor-da, ularni sindir!» dedi. Anas aytdi: Bas, men oʻzimizning bir mihros (tosh oʻgʻir)imizning oldiga borib, uning pastki (tomoni) bilan ularga urdim — toki ular singuncha.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Абу Талҳа ал-Ансорий, Абу Убайда ибн Жарроҳ ва Убай ибн Каъбга фазих (хурмодан тайёрланган ичимлик)дан бир шароб қуйиб (тутиб) турардим — у (фазих) — хурмо (шарбати). Шу пайт уларнинг олдига бир келувчи келиб: «Албатта, хамр (маст қилувчи ичимлик) ҳаром қилинди», деди. Абу Талҳа: «Эй Анас, мана бу хумларнинг олдига бор-да, уларни синдир!» деди. Анас айтди: Бас, мен ўзимизнинг бир миҳрос (тош ўғир)имизнинг олдига бориб, унинг пастки (томони) билан уларга урдим — токи улар сингунча.