حَدَّثَنِي مُعَاذُ بْنُ فَضَالَةَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَجْمَعُ اللَّهُ الْمُؤْمِنِينَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ كَذَلِكَ فَيَقُولُونَ لَوِ اسْتَشْفَعْنَا إِلَى رَبِّنَا حَتَّى يُرِيحَنَا مِنْ مَكَانِنَا هَذَا. فَيَأْتُونَ آدَمَ فَيَقُولُونَ يَا آدَمُ أَمَا تَرَى النَّاسَ خَلَقَكَ اللَّهُ بِيَدِهِ وَأَسْجَدَ لَكَ مَلاَئِكَتَهُ وَعَلَّمَكَ أَسْمَاءَ كُلِّ شَىْءٍ، شَفِّعْ لَنَا إِلَى رَبِّنَا حَتَّى يُرِيحَنَا مِنْ مَكَانِنَا هَذَا. فَيَقُولُ لَسْتُ هُنَاكَ ـ وَيَذْكُرُ لَهُمْ خَطِيئَتَهُ الَّتِي أَصَابَ ـ وَلَكِنِ ائْتُوا نُوحًا، فَإِنَّهُ أَوَّلُ رَسُولٍ بَعَثَهُ اللَّهُ إِلَى أَهْلِ الأَرْضِ. فَيَأْتُونَ نُوحًا فَيَقُولُ لَسْتُ هُنَاكُمْ ـ وَيَذْكُرُ خَطِيئَتَهُ الَّتِي أَصَابَ ـ وَلَكِنِ ائْتُوا إِبْرَاهِيمَ خَلِيلَ الرَّحْمَنِ. فَيَأْتُونَ إِبْرَاهِيمَ فَيَقُولُ لَسْتُ هُنَاكُمْ ـ وَيَذْكُرُ لَهُمْ خَطَايَاهُ الَّتِي أَصَابَهَا ـ وَلَكِنِ ائْتُوا مُوسَى عَبْدًا أَتَاهُ اللَّهُ التَّوْرَاةَ وَكَلَّمَهُ تَكْلِيمًا ـ فَيَأْتُونَ مُوسَى فَيَقُولُ لَسْتُ هُنَاكُمْ ـ وَيَذْكُرُ لَهُمْ خَطِيئَتَهُ الَّتِي أَصَابَ ـ وَلَكِنِ ائْتُوا عِيسَى عَبْدَ اللَّهِ وَرَسُولَهُ وَكَلِمَتَهُ وَرُوحَهُ. فَيَأْتُونَ عِيسَى فَيَقُولُ لَسْتُ هُنَاكُمْ وَلَكِنِ ائْتُوا مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم عَبْدًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ وَمَا تَأَخَّرَ. فَيَأْتُونِي فَأَنْطَلِقُ فَأَسْتَأْذِنُ عَلَى رَبِّي فَيُؤْذَنُ لِي عَلَيْهِ، فَإِذَا رَأَيْتُ رَبِّي وَقَعْتُ لَهُ سَاجِدًا فَيَدَعُنِي مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَدَعَنِي ثُمَّ يُقَالُ لِي ارْفَعْ مُحَمَّدُ، وَقُلْ يُسْمَعْ، وَسَلْ تُعْطَهْ، وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ. فَأَحْمَدُ رَبِّي بِمَحَامِدَ عَلَّمَنِيهَا، ثُمَّ أَشْفَعُ فَيَحُدُّ لِي حَدًّا فَأُدْخِلُهُمُ الْجَنَّةَ، ثُمَّ أَرْجِعُ فَإِذَا رَأَيْتُ رَبِّي وَقَعْتُ سَاجِدًا، فَيَدَعُنِي مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَدَعَنِي ثُمَّ يُقَالُ ارْفَعْ مُحَمَّدُ، وَقُلْ يُسْمَعْ، وَسَلْ تُعْطَهْ، وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ، فَأَحْمَدُ رَبِّي بِمَحَامِدَ عَلَّمَنِيهَا رَبِّي ثُمَّ أَشْفَعُ فَيَحُدُّ لِي حَدًّا فَأُدْخِلُهُمُ الْجَنَّةَ، ثُمَّ أَرْجِعُ فَإِذَا رَأَيْتُ رَبِّي وَقَعْتُ سَاجِدًا، فَيَدَعُنِي مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَدَعَنِي ثُمَّ يُقَالُ ارْفَعْ مُحَمَّدُ، قُلْ يُسْمَعْ، وَسَلْ تُعْطَهْ، وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ، فَأَحْمَدُ رَبِّي بِمَحَامِدَ عَلَّمَنِيهَا، ثُمَّ أَشْفَعُ فَيَحُدُّ لِي حَدًّا فَأُدْخِلُهُمُ الْجَنَّةَ، ثُمَّ أَرْجِعُ فَأَقُولُ يَا رَبِّ مَا بَقِيَ فِي النَّارِ إِلاَّ مَنْ حَبَسَهُ الْقُرْآنُ وَوَجَبَ عَلَيْهِ الْخُلُودُ ". قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَخْرُجُ مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ. وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مِنَ الْخَيْرِ مَا يَزِنُ شَعِيرَةً، ثُمَّ يَخْرُجُ مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ. وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مِنَ الْخَيْرِ مَا يَزِنُ بُرَّةً، ثُمَّ يَخْرُجُ مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ. وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مَا يَزِنُ مِنَ الْخَيْرِ ذَرَّةً ".
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Paygʻambar ﷺ: «Alloh Qiyomat kuni muʼminlarni mana shunday (bir joyga) toʻplaydi; bas, ular: ‹Koshki, Robbimizga (kimnidir) shafoatchi qilsak — toki U bizni mana shu (turgan) joyimizdan rohatlantirsa (qutqarsa)!› deydilar. Soʻng ular Odamning oldiga kelib: ‹Ey Odam, odamlarni koʻrmayapsanmi? Alloh seni Oʻz qoʻli bilan yaratdi, farishtalarini senga sajda qildirdi va senga har bir narsaning ismlarini oʻrgatdi; (bas,) bizga Robbimiz huzurida shafoat qil — toki U bizni mana shu joyimizdan rohatlantirsa!› deydilar. U: ‹Men u (martaba)da emasman›, deydi — va oʻzi qilgan xatosini ularga zikr qiladi — ‹lekin Nuhning oldiga boringlar; chunki u — Alloh yer ahliga yuborgan birinchi rasuldir›, deydi. Bas, ular Nuhning oldiga keladilar. U: ‹Men u (martaba)da emasman›, deydi — va oʻzi qilgan xatosini zikr qiladi — ‹lekin Rahmonning xalili (doʻsti) Ibrohimning oldiga boringlar›, deydi. Bas, ular Ibrohimning oldiga keladilar. U: ‹Men u (martaba)da emasman›, deydi — va oʻzi qilgan xatolarini ularga zikr qiladi — ‹lekin Musoning oldiga boringlar — u shunday bandaki, Alloh unga Tavrotni bergan va u bilan (bevosita) soʻzlashgan›, deydi. Bas, ular Musoning oldiga keladilar. U: ‹Men u (martaba)da emasman›, deydi — va oʻzi qilgan xatosini ularga zikr qiladi — ‹lekin Iso — Allohning bandasi, Uning rasuli, Uning kalimasi va Undan (boʻlgan) ruhi — ning oldiga boringlar›, deydi. Bas, ular Isoning oldiga keladilar. U: ‹Men u (martaba)da emasman; lekin Muhammad ﷺning oldiga boringlar — u shunday bandaki, uning avval va keyin (qilgan) gunohi magʻfirat qilingan›, deydi. Bas, ular mening oldimga keladilar. Men (Robbim huzuriga) boraman va Robbimdan (kirishga) izn soʻrayman; menga Uning (huzuriga kirishga) izn beriladi. Robbimni koʻrganimda, men Unga sajda qilib (yiqilaman); U meni — Alloh xohlagancha — (sajdada) qoldiradi, soʻng menga: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad; ayt — (soʻzing) eshitiladi; soʻra — (soʻraganing) beriladi; shafoat qil — shafoating qabul qilinadi›, deyiladi. Bas, men Robbimni — U menga oʻrgatgan hamdlar bilan — hamd aytaman, soʻng shafoat qilaman. U menga bir hadd (chegara) belgilaydi; men ularni jannatga kiritaman. Soʻng (yana) qaytaman; Robbimni koʻrganimda, sajdaga yiqilaman; U meni — Alloh xohlagancha — qoldiradi, soʻng: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad; ayt — eshitiladi; soʻra — beriladi; shafoat qil — shafoating qabul qilinadi›, deyiladi. Bas, men Robbimni — Robbim menga oʻrgatgan hamdlar bilan — hamd aytaman, soʻng shafoat qilaman. U menga bir hadd belgilaydi; men ularni jannatga kiritaman. Soʻng (yana) qaytaman; Robbimni koʻrganimda, sajdaga yiqilaman; U meni — Alloh xohlagancha — qoldiradi, soʻng: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad; ayt — eshitiladi; soʻra — beriladi; shafoat qil — shafoating qabul qilinadi›, deyiladi. Bas, men Robbimni — U menga oʻrgatgan hamdlar bilan — hamd aytaman, soʻng shafoat qilaman. U menga bir hadd belgilaydi; men ularni jannatga kiritaman. Soʻng (yana) qaytaman-da: ‹Ey Robbim, doʻzaxda faqat Qurʼon ushlab qolgan (mahkum etgan) va unga abadiy (qolish) vojib boʻlgan kishilardan boshqa hech kim qolmadi›, deyman», dedilar. Paygʻambar ﷺ: «Doʻzaxdan — ‹La ilaha illalloh› degan va qalbida bir arpa (donasi) ogʻirligicha yaxshilik (iymon) boʻlgan kishi chiqadi; soʻng doʻzaxdan — ‹La ilaha illalloh› degan va qalbida bir bugʻdoy (donasi) ogʻirligicha yaxshilik boʻlgan kishi chiqadi; soʻng doʻzaxdan — ‹La ilaha illalloh› degan va qalbida bir zarra ogʻirligicha yaxshilik boʻlgan kishi chiqadi», dedilar.(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳ Қиёмат куни муъминларни мана шундай (бир жойга) тўплайди; бас, улар: ‹Кошки, Роббимизга (кимнидир) шафоатчи қилсак — токи У бизни мана шу (турган) жойимиздан роҳатлантирса (қутқарса)!› дейдилар. Сўнг улар Одамнинг олдига келиб: ‹Эй Одам, одамларни кўрмаяпсанми? Аллоҳ сени Ўз қўли билан яратди, фаришталарини сенга сажда қилдирди ва сенга ҳар бир нарсанинг исмларини ўргатди; (бас,) бизга Роббимиз ҳузурида шафоат қил — токи У бизни мана шу жойимиздан роҳатлантирса!› дейдилар. У: ‹Мен у (мартаба)да эмасман›, дейди — ва ўзи қилган хатосини уларга зикр қилади — ‹лекин Нуҳнинг олдига боринглар; чунки у — Аллоҳ ер аҳлига юборган биринчи расулдир›, дейди. Бас, улар Нуҳнинг олдига келадилар. У: ‹Мен у (мартаба)да эмасман›, дейди — ва ўзи қилган хатосини зикр қилади — ‹лекин Раҳмоннинг халили (дўсти) Иброҳимнинг олдига боринглар›, дейди. Бас, улар Иброҳимнинг олдига келадилар. У: ‹Мен у (мартаба)да эмасман›, дейди — ва ўзи қилган хатоларини уларга зикр қилади — ‹лекин Мусонинг олдига боринглар — у шундай бандаки, Аллоҳ унга Тавротни берган ва у билан (бевосита) сўзлашган›, дейди. Бас, улар Мусонинг олдига келадилар. У: ‹Мен у (мартаба)да эмасман›, дейди — ва ўзи қилган хатосини уларга зикр қилади — ‹лекин Исо — Аллоҳнинг бандаси, Унинг расули, Унинг калимаси ва Ундан (бўлган) руҳи — нинг олдига боринглар›, дейди. Бас, улар Исонинг олдига келадилар. У: ‹Мен у (мартаба)да эмасман; лекин Муҳаммад ﷺнинг олдига боринглар — у шундай бандаки, унинг аввал ва кейин (қилган) гуноҳи мағфират қилинган›, дейди. Бас, улар менинг олдимга келадилар. Мен (Роббим ҳузурига) бораман ва Роббимдан (киришга) изн сўрайман; менга Унинг (ҳузурига киришга) изн берилади. Роббимни кўрганимда, мен Унга сажда қилиб (йиқиламан); У мени — Аллоҳ хоҳлаганча — (саждада) қолдиради, сўнг менга: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад; айт — (сўзинг) эшитилади; сўра — (сўраганинг) берилади; шафоат қил — шафоатинг қабул қилинади›, дейилади. Бас, мен Роббимни — У менга ўргатган ҳамдлар билан — ҳамд айтаман, сўнг шафоат қиламан. У менга бир ҳадд (чегара) белгилайди; мен уларни жаннатга киритаман. Сўнг (яна) қайтаман; Роббимни кўрганимда, саждага йиқиламан; У мени — Аллоҳ хоҳлаганча — қолдиради, сўнг: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад; айт — эшитилади; сўра — берилади; шафоат қил — шафоатинг қабул қилинади›, дейилади. Бас, мен Роббимни — Роббим менга ўргатган ҳамдлар билан — ҳамд айтаман, сўнг шафоат қиламан. У менга бир ҳадд белгилайди; мен уларни жаннатга киритаман. Сўнг (яна) қайтаман; Роббимни кўрганимда, саждага йиқиламан; У мени — Аллоҳ хоҳлаганча — қолдиради, сўнг: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад; айт — эшитилади; сўра — берилади; шафоат қил — шафоатинг қабул қилинади›, дейилади. Бас, мен Роббимни — У менга ўргатган ҳамдлар билан — ҳамд айтаман, сўнг шафоат қиламан. У менга бир ҳадд белгилайди; мен уларни жаннатга киритаман. Сўнг (яна) қайтаман-да: ‹Эй Роббим, дўзахда фақат Қуръон ушлаб қолган (маҳкум этган) ва унга абадий (қолиш) вожиб бўлган кишилардан бошқа ҳеч ким қолмади›, дейман», дедилар. Пайғамбар ﷺ: «Дўзахдан — ‹Ла илаҳа иллаллоҳ› деган ва қалбида бир арпа (донаси) оғирлигича яхшилик (иймон) бўлган киши чиқади; сўнг дўзахдан — ‹Ла илаҳа иллаллоҳ› деган ва қалбида бир буғдой (донаси) оғирлигича яхшилик бўлган киши чиқади; сўнг дўзахдан — ‹Ла илаҳа иллаллоҳ› деган ва қалбида бир зарра оғирлигича яхшилик бўлган киши чиқади», дедилар.