حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُجْمَعُ الْمُؤْمِنُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَقُولُونَ لَوِ اسْتَشْفَعْنَا إِلَى رَبِّنَا، فَيُرِيحُنَا مِنْ مَكَانِنَا هَذَا. فَيَأْتُونَ آدَمَ فَيَقُولُونَ لَهُ أَنْتَ آدَمُ أَبُو الْبَشَرِ خَلَقَكَ اللَّهُ بِيَدِهِ وَأَسْجَدَ لَكَ الْمَلاَئِكَةَ وَعَلَّمَكَ أَسْمَاءَ كُلِّ شَىْءٍ، فَاشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّنَا حَتَّى يُرِيحَنَا. فَيَقُولُ لَهُمْ لَسْتُ هُنَاكُمْ. فَيَذْكُرُ لَهُمْ خَطِيئَتَهُ الَّتِي أَصَابَ ".
(Anas (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ: «Muʼminlar Qiyomat kuni toʻplanadilar-da: ‹Koshki, Robbimizga shafoatchi qilsak — toki U bizni mana shu joyimizdan rohatlantirsa!› deydilar. Bas, ular Odamning oldiga kelib, unga: ‹Sen — Odamsan, bashariyat (odamlar)ning otasi; Alloh seni Oʻz Qoʻli bilan yaratdi, farishtalarni senga sajda qildirdi va senga har bir narsaning ismlarini oʻrgatdi; (bas,) Robbimiz huzurida bizga shafoat qil — toki U bizni rohatlantirsa›, deydilar. U ularga: ‹Men u (martaba)da emasman›, deydi va ularga oʻzi qilgan xatosini zikr qiladi», dedilar.(Анас (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ: «Муъминлар Қиёмат куни тўпланадилар-да: ‹Кошки, Роббимизга шафоатчи қилсак — токи У бизни мана шу жойимиздан роҳатлантирса!› дейдилар. Бас, улар Одамнинг олдига келиб, унга: ‹Сен — Одамсан, башарият (одамлар)нинг отаси; Аллоҳ сени Ўз Қўли билан яратди, фаришталарни сенга сажда қилдирди ва сенга ҳар бир нарсанинг исмларини ўргатди; (бас,) Роббимиз ҳузурида бизга шафоат қил — токи У бизни роҳатлантирса›, дейдилар. У уларга: ‹Мен у (мартаба)да эмасман›, дейди ва уларга ўзи қилган хатосини зикр қилади», дедилар.