حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا قَضَى اللَّهُ الأَمْرَ فِي السَّمَاءِ ضَرَبَتِ الْمَلاَئِكَةُ بِأَجْنِحَتِهَا خُضْعَانًا لِقَوْلِهِ، كَأَنَّهُ سِلْسِلَةٌ عَلَى صَفْوَانٍ ـ قَالَ عَلِيٌّ وَقَالَ غَيْرُهُ صَفَوَانٍ ـ يَنْفُذُهُمْ ذَلِكَ، فَإِذَا فُزِّعَ عَنْ قُلُوبِهِمْ قَالُوا مَاذَا قَالَ رَبُّكُمْ قَالُوا الْحَقَّ وَهُوَ الْعَلِيُّ الْكَبِيرُ ". قَالَ عَلِيٌّ وَحَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَمْرٌو، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، بِهَذَا. قَالَ سُفْيَانُ قَالَ عَمْرٌو سَمِعْتُ عِكْرِمَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ،. قَالَ عَلِيٌّ قُلْتُ لِسُفْيَانَ قَالَ سَمِعْتُ عِكْرِمَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ نَعَمْ. قُلْتُ لِسُفْيَانَ إِنَّ إِنْسَانًا رَوَى عَنْ عَمْرٍو عَنْ عِكْرِمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ يَرْفَعُهُ أَنَّهُ قَرَأَ فُزِّعَ. قَالَ سُفْيَانُ هَكَذَا قَرَأَ عَمْرٌو فَلاَ أَدْرِي سَمِعَهُ هَكَذَا أَمْ لاَ، قَالَ سُفْيَانُ وَهْىَ قِرَاءَتُنَا.
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) uni Paygʻambar ﷺga (marfuʼ qilib) yetkazib (rivoyat qildiki,) U zot: «Qachon Alloh osmonda bir ishni hukm qilsa, farishtalar — Uning soʻziga boʻyin egib (taslim boʻlib) — qanotlari bilan uradilar (qoqadilar); goʻyo u (soʻz) — silliq (tekis) tosh ustidagi zanjir (shaldirashi)dek (boʻladi) — (Ali aytdi: boshqalari ‹safavon› dedi) — bu (ovoz) ularni (qoplab) oʻtib ketadi. Qachon ularning qalblaridan qoʻrquv koʻtarilsa (tarqalsa), ular: ‹Robbingiz nima dedi?› deydilar. (Boshqalari:) ‹Haqni (dedi); U — Oliy, Kabir (ulugʻ)dir›, deydilar», dedilar.) (Ali aytdi: Bizga Sufyon, (unga) Amr, (u) Ikrimadan, (u) Abu Hurayradan shuni (rivoyat qildi). Sufyon aytdi: Amr: ‹Men Ikrimadan eshitdim; bizga Abu Hurayra (rivoyat qildi)›, dedi. Ali aytdi: Men Sufyonga: ‹U: ‹Men Ikrimadan eshitdim, u: ‹Men Abu Hurayradan eshitdim›, dedi› dedimi?› dedim. U: ‹Ha›, dedi. Men Sufyonga: ‹Bir inson Amrdan, (u) Ikrimadan, (u) Abu Hurayradan marfuʼ qilib rivoyat qilib, u ‹fuzziʼa› (deb) qiroat qilibdi›, dedim. Sufyon: ‹Amr mana shunday qiroat qildi; men uni shu tarzda eshitganmi yoki yoʻqmi — bilmayman›, dedi. Sufyon: ‹Bu — bizning qiroatimizdir›, dedi.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) уни Пайғамбар ﷺга (марфуъ қилиб) етказиб (ривоят қилдики,) У зот: «Қачон Аллоҳ осмонда бир ишни ҳукм қилса, фаришталар — Унинг сўзига бўйин эгиб (таслим бўлиб) — қанотлари билан урадилар (қоқадилар); гўё у (сўз) — силлиқ (текис) тош устидаги занжир (шалдираши)дек (бўлади) — (Али айтди: бошқалари ‹сафавон› деди) — бу (овоз) уларни (қоплаб) ўтиб кетади. Қачон уларнинг қалбларидан қўрқув кўтарилса (тарқалса), улар: ‹Роббингиз нима деди?› дейдилар. (Бошқалари:) ‹Ҳақни (деди); У — Олий, Кабир (улуғ)дир›, дейдилар», дедилар.) (Али айтди: Бизга Суфён, (унга) Амр, (у) Икримадан, (у) Абу Ҳурайрадан шуни (ривоят қилди). Суфён айтди: Амр: ‹Мен Икримадан эшитдим; бизга Абу Ҳурайра (ривоят қилди)›, деди. Али айтди: Мен Суфёнга: ‹У: ‹Мен Икримадан эшитдим, у: ‹Мен Абу Ҳурайрадан эшитдим›, деди› дедими?› дедим. У: ‹Ҳа›, деди. Мен Суфёнга: ‹Бир инсон Амрдан, (у) Икримадан, (у) Абу Ҳурайрадан марфуъ қилиб ривоят қилиб, у ‹фуззиъа› (деб) қироат қилибди›, дедим. Суфён: ‹Амр мана шундай қироат қилди; мен уни шу тарзда эшитганми ёки йўқми — билмайман›, деди. Суфён: ‹Бу — бизнинг қироатимиздир›, деди.)