نَا الْحُسَيْنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ ، نَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ , نَا رَوْحٌ , نَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ , عَنْ سَالِمٍ الأَفْطَسِ , عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ , عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ , أَنَّهُ أَتَاهُ رَجُلٌ ، فَقَالَ : " إِنِّي جَعَلْتُ امْرَأَتِي عَلَيَّ حَرَامًا , فَقَالَ : كَذَبْتَ لَيْسَتْ عَلَيْكَ بِحَرَامٍ ، ثُمَّ تَلا يَأَيُّهَا النَّبِيُّ لِمَ تُحَرِّمُ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لَكَ عَلَيْكَ أَغْلَظُ الْكَفَّارَاتِ ، عِتْقُ رَقَبَةٍ "
Saʼid ibn Jubayrdan rivoyat qilinadi: Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)ning huzuriga bir kishi kelib: «Men xotinimni oʻzimga harom qildim», dedi. U: «Yolgʻon aytding, u senga harom emas», dedi, soʻng: {Ey Nabiy, Alloh senga halol qilgan narsani nega harom qilasan} (oyatini) tilovat qildi va: «Senga kafforatlarning eng ogʻiri — qul ozod qilish (lozim)», dedi.Саъид ибн Жубайрдан ривоят қилинади: Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)нинг ҳузурига бир киши келиб: «Мен хотинимни ўзимга ҳаром қилдим», деди. У: «Ёлғон айтдинг, у сенга ҳаром эмас», деди, сўнг: {Эй Набий, Аллоҳ сенга ҳалол қилган нарсани нега ҳаром қиласан} (оятини) тиловат қилди ва: «Сенга каффоратларнинг энг оғири — қул озод қилиш (лозим)», деди.