نَا دَعْلَجُ بْنُ أَحْمَدَ ، نَا مُعَاذُ بْنُ الْمُثَنَّى , نَا أَبِي , عَنِ ابْنِ عَوْنٍ , عَنْ مُحَمَّدٍ , قَالَ : كَانَ بَيْنَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ ، وَبَيْنَ مُعَاذِ بْنِ عَفْرَاءَ ، دَعْوَى فِي شَيْءٍ فَحَكَّمَا أُبَيَّ بْنَ كَعْبٍ , فَقَصَّ عَلَيْهِ عُمَرُ , فَقَالَ أُبَيٌّ : " اعْفُ أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ , فَقَالَ : لا تَعِفْنِي مِنْهَا إِنْ كَانَتْ عَلَيَّ , قَالَ : قَالَ أُبَيٌّ : فَإِنَّهَا عَلَيْكَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ , قَالَ : فَحَلَفَ عُمَرُ , ثُمَّ أَتُرَانِي قَدْ أَسْتَحِقُّهَا بِيَمِينِي ، اذْهَبِ الآنَ فَهِيَ لَكَ "
Muhammad ibn Sirin aytdi: Umar ibn al-Xattob bilan Muoz ibn Afroning orasida bir narsa borasida daʼvo boʻldi va ular Ubay ibn Kaʼbni hakam qildilar. Umar unga (voqeani) soʻzlab berdi. Ubay: «Ey amirul moʻminin, kechir (bu ishdan meni maʼzur tut)», dedi. Umar: «Agar (haq) mening zimmamda boʻlsa, meni undan maʼzur tutma», dedi. Ubay: «Bas, u sening zimmangdadir, ey amirul moʻminin», dedi. Shunda Umar qasam ichdi, soʻng: «Meni qasamim bilan unga haqli boʻldi deb oʻylaysanmi? Endi bor, u seniki», dedi.Муҳаммад ибн Сирин айтди: Умар ибн ал-Хаттоб билан Муоз ибн Афронинг орасида бир нарса борасида даъво бўлди ва улар Убай ибн Каъбни ҳакам қилдилар. Умар унга (воқеани) сўзлаб берди. Убай: «Эй амирул мўминин, кечир (бу ишдан мени маъзур тут)», деди. Умар: «Агар (ҳақ) менинг зиммамда бўлса, мени ундан маъзур тутма», деди. Убай: «Бас, у сенинг зиммангдадир, эй амирул мўминин», деди. Шунда Умар қасам ичди, сўнг: «Мени қасамим билан унга ҳақли бўлди деб ўйлайсанми? Энди бор, у сеники», деди.