حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ عَلِيٍّ الْجَوْهَرِيُّ , نَا أَبُو الْمُوَجِّهِ ، نَا عَبْدَانُ , عَنْ أَبِي حَمْزَةَ ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ , عَنِ الْحَسَنِ , عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِ , أَنَّ عُمَرَ " مَرَّ عَلَى إِدَاوَةٍ لِرَجُلٍ مِنْ ثَقِيفٍ , فَقَالَ : ائْتُونِي بِهَذَا النَّبِيذِ , فَأُتِيَ بِهِ فَأَخَذَهُ فَوَجَدَهُ شَدِيدًا , فَقَالَ : مَنْ رَابَهُ مِنْ هَذَا النَّبِيذِ شَيْءٌ فَلْيَكْسِرْ مُنْتَهُ بِالْمَاءِ "
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Umar Saqifdan boʻlgan bir kishining idishi yonidan oʻtdi va: «Menga bu nabizdan keltiringlar», dedi. Unga keltirildi, u kishi uni olib, kuchli deb topdi va: «Kimni bu nabizdan biror narsa shubhaga solsa, uning kuchini suv bilan sindirsin», dedi.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Умар Сақифдан бўлган бир кишининг идиши ёнидан ўтди ва: «Менга бу набиздан келтиринглар», деди. Унга келтирилди, у киши уни олиб, кучли деб топди ва: «Кимни бу набиздан бирор нарса шубҳага солса, унинг кучини сув билан синдирсин», деди.