حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عُبَيْدٍ ، نَا ابْنُ أَبِي خَيْثَمَةَ , نَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ , نَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ , قَالَ : قُلْتُ لأَبِي حَنِيفَةَ : " مِنْ أَيْنَ أَخَذْتَ هَذَا الرَّجُلُ يَعْمَلُ فِي مَالِ الرَّجُلِ بِغَيْرِ إِذْنِهِ إِنَّهُ يَتَصَدَّقُ بِالرِّبْحِ ؟ ، قَالَ : أَخَذْتُهُ مِنْ حَدِيثِ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ "
Abdulvohid ibn Ziyod aytdi: Men Abu Hanifaga: «Bir kishi boshqa kishining molida uning ruxsatisiz ish yuritsa, foydani sadaqa qiladi — buni qayerdan olding?» dedim. U: «Uni Osim ibn Kulaybning hadisidan oldim», dedi.Абдулвоҳид ибн Зиёд айтди: Мен Абу Ҳанифага: «Бир киши бошқа кишининг молида унинг рухсатисиз иш юритса, фойдани садақа қилади — буни қаердан олдинг?» дедим. У: «Уни Осим ибн Кулайбнинг ҳадисидан олдим», деди.