أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ ، عَنْ هِشَامٍ ، عَنْ جَلْدٍ ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ قُرَّةَ : أَنَّ امْرَأَةً لِعَائِذِ بْنِ عَمْرٍو نُفِسَتْ فَجَاءَتْ بَعْدَمَا مَضَتْ عِشْرُونَ لَيْلَةً فَدَخَلَتْ فِي لِحَافِهِ، فَقَالَ : مَنْ هَذِهِ؟، قَالَتْ : أَنَا فُلَانَةُ، إِنِّي قَدْ تَطَهَّرْتُ فَرَكَضَهَا بِرِجْلِهِ، فَقَالَ : " لَا تُغَرِّنِي عَنْ دِينِي حَتَّى تَمْضِيَ أَرْبَعُونَ لَيْلَةً "
Muoviya ibn Qurradan rivoyat qilinadi: Oiz ibn Amrning xotini nifos koʻrdi. Yigirma kecha oʻtgach kelib, uning yopinchigʻiga kirdi. U: Bu kim, dedi. Xotini: Men falonchiman, men poklandim, dedi. Shunda u oyogʻi bilan uni itarib: «Qirq kecha oʻtmagunicha meni dinim haqida aldama», dedi.Муовия ибн Қуррадан ривоят қилинади: Оиз ибн Амрнинг хотини нифос кўрди. Йигирма кеча ўтгач келиб, унинг ёпинчиғига кирди. У: Бу ким, деди. Хотини: Мен фалончиман, мен покландим, деди. Шунда у оёғи билан уни итариб: «Қирқ кеча ўтмагунича мени диним ҳақида алдама», деди.